Ako primećujete da vam se na Guglu i Fejsbuku pojavljuju reklame baš za proizvode koje pretražujete na internetu ili samo čitate o njima, ako mislite da je to zato što ovi sajtovi špijuniraju šta radite, onda je ovo priča upravo za vas. Fejsbuk je nameran da vas upozna još bolje. Upravo su patentnom zavodu predali rešenje koje može daljinski da uključi mikrofon na vašem mobilnom telefonu i oslušne šta trenutno gledate na televiziji.
Patent nije sasvim trivijalan, odnosno nije dovoljno da prepozna glas Vlade Jelića ili Ivana Ivanovića pa da vam odmah udari crtu pored emisija koje oni vode. Vaš televizor bi za svaku emisiju trebalo da emituje poseban zvučni signal koji ljudsko uho ne može da čuje, ali mikrofon na telefonu ga registruje. To je prvi uslov za prepoznavanje. Onda sledi nešto komplikovanija operacija, utvrđivanje da li ste samo u blizini televizora ili ste zagledani u program. Tu leži zec ovog patenta, u odvajanju vašeg stvarnog interesovanja od šuma. Tako sakupljeni podaci ubacuju se u vaš profil, a možda i u profil nekih emitera. Fejsbuk potom može još preciznije da gađa reklamama svoje korisnike, a veliko je pitanje da li ovom rabotom krši propise o privatnosti, pre svega GDPR. Verovatno će neki sud uskoro morati da utvrdi da li su naše navike da gledamo Zadrugu ili Parove sasvim privatna stvar ili taj podatak ne mora da se skriva od javnosti.
Najveći problem je, međutim, što ne uključujemo mi mikrofon da svoje zvučno okruženje podelimo sa Fejsbukom, već to radi Fejsbuk kada mu se prohte. Ovo bi moglo da vodi još većem reklamnom ludilu. Ako bi neka stanica ili sajt koji emituje program tačno znao ko gleda i šta gleda, mogao bi da mu prilagodi i reklame. To ne znači da bi muškarci gledali samo oglase za pivo, a žene za ličnu higijenu, već bi postojale muške, ženske, dečije, porodične ili već kakve god hoćete verzije reklama u zavisnosti od toga ko je pred ekranom u kom trenutku.
Ideja da Fejsbuk špijunira naše navike nije se dopala zaštitnicima privatnosti koji su odmah glasno reagovali. Kompanija je odgovorila da to što patent registruju ne znači da će ga primeniti, već da samo žele da zaštite svoj izum od drugih. Pitanje je samo koliko će im biti potrebno da pronađu dovoljno dobru zakonsku osnovu pa da im se dozvoli da ga koriste. Evo i jednog pozitivnog primera: ovim sistemom moguće je sprečiti da se u prisustvu dece emituju sadržaji koji nisu za njih, pod uslovom da su deca prepoznata preko svojih telefona. Emiterima će, opet, biti interesantno da utvrde koliko je stvarno gledalište, koliko ljudi neku utakmicu gleda u kafeu gde merenja do sada nisu vršena.
Postoji, naravno, i bojazan da Fejsbuk ili neki drugi servis ovaj proizvod već koristi bez našeg znanja i mimo zakona ili makar koristeći činjenicu da nam ga je upakovao u neku „besplatnu“ aplikaciju, a mi smo samo kliknuli da prihvatamo sve što ona od nas traži. Uključujući povremeno uključivanje mikrofona mimo našeg znanja.
Moderna verzija Čehova kaže da ako je neko napravio aplikaciju za mobilni telefon i ako je aplikacija veoma korisna i primamljiva za oglašivače, oni sigurno neće čekati poslednji čin da ona proradi.
