U trenutku kada se ovaj tekst pojavi u javnosti, znači u četvrtak 9. novembra, u San Francisku će se privoditi kraju konferencija pod nazivom Web 2.0 (vidi sajt www.web2con.com). Web 2.0 je nova „vruća“ stvar u internet svetu. Oni koji slabije prate ovu oblast sada sa nestrpljenjem očekuju da im se pojasni šta taj veb-dva-nula znači, ali možda će ostati razočarani. Taj pojam obuhvata sve što se odnosi na moderniji pristup internetu, vrlo često i nečije maštanje o tome u šta bi veb trebalo da se razvije, ali ne postoji ništa zaista konkretno, nikakva precizna definicija, niti jasna slika. To nam svima ostavlja prostor da Web 2.0 definišemo kako god nam se sviđa, razumeli se u internet ili ne.
Jedna stvar je ipak jasna. Stari veb preimenovan je u Web 1.0 (da bi se razlikovao) i postao je sinonim za internet iz devedesetih, za sajtove koji su bili statični, nisu se preterano često osvežavali, niti su korisnici sa njima mogli da uspostave bilo kakvu drugu komunikaciju sem prostog posmatranja izloženog sadržaja. Znači, nešto kao srpski internet danas, samo malo bolje.
Vebom-dva-nula nazivaju se sajtovi poput Ibeja (www.ebay.com), Majspejsa (www.MySpace.com), Flikera (www.Flickr.com), Jutjuba (www.YouTube.com), mnogi blog portali, praktično svi danas najpopularniji sajtovi kojima je zajedničko to da omogućuju običnim ljudima da stupe u kontakt ili nešto razmene, makar to bilo samo mišljenje. Novi veb je, znači, platforma na kojoj se ljudi sreću.
To, naravno, nije sve. Ima onih koji Web 2.0 zamišljaju kao mrežu na kojoj se nalazi softver (ili igrice) kojem korisnici pristupaju sa svojih računara. U nekom daljem razvoju vaš kućni računar bio bi običan terminal, ekran sa tastaturom, a sve što vam treba nalazilo bi se na internetu, odnosno mreži.
Konačno, tu je i „meš“ koncept sadržaja, gde se više sajtova umrežava tvoreći portal upravo onakav kakav korisnik želi. Grubo prevedeno, to bi bilo kao da iz raznih dnevnih listova uzimate rubrike koje vam se sviđaju, tako da čitate vesti iz sveta iz „Politike“, ekonomiju iz „Blica“, a sport iz „Večernjih novosti“, na primer, a da vam sve to stiže na ruke u obliku jednog dnevnog lista štampanog specijalno za vas (naravno, na internetu, odnosno na ekranu vašeg računara to je lakše ostvariti nego u distribuciji štampe).
Toliko, dakle, o Web-u 2.0, čisto da imate neku predstavu o čemu je (između ostalog) reč, budući da ćete taj pojam sve češće viđati, i to ne samo u časopisima specijalizovanim za internet. Poznavaoci internet marketinga očekuju da ovaj novi veb ponovo privuče investitore, koji su se na onom vebu već opekli, ali ovoga puta u malo realnijim okvirima. Sada smo svi stariji, pametniji i oprezniji, no investitorima se ipak poručuje da će i sa novim vebom biti pogodaka i promašaja, ali ne i kompletne katastrofe.
A kada je o internet marketingu reč i kada smo već pominjali novine, da skrenemo pažnju i na novi eksperiment Gugla, odnosno pokušaj da se oglasni prostor u štampanim novinama prodaje po Guglovom internet principu. Ideja je da se neprodati oglasni prostor svakodnevno nudi na aukciji i to onim manjim preduzećima koja nemaju priliku da se oglašavaju u velikim listovima. Za male pare njihov oglas popuniće rupu u, recimo, „Njujork tajmsu“, gde bi urednici inače gurnuli oglas koji se ne naplaćuje. Mala vajda, bolja je nego nikakva, tako da se prijavilo mnogo velikih američkih listova, probni period trajaće sto dana i ako uspe, svet oglašavanja zauvek će se promeniti.
