Veliko spremanje

Pre nekoliko nedelja na kućnu adresu stigao mi je novi telefonski imenik (područje Beograd) sa dodatkom zvanim Žute strane. Lepo od strane Telekoma Srbije, iako je jasno da je ovaj proizvod finansiran od para pretplatnika, to jest nije reč o poklonu u pravom smislu te reči. Međutim, Telekom je odlučio da se odrekne dela svog profita (a nije morao, kao što to nije bio slučaj svih ovih godina) i na neki način ga, kroz uslugu, vrati svojim pretplatnicima.

To nam najpre govori o laganom pripremanju Telekoma za vreme kada će i praktično ostati bez monopola na fiksnu telefoniju, koji je, da podsetimo, formalno istekao pre dva meseca. Ako su ovo prve laste, onda će to biti proleće udvaranja pretplatnicima koji na tu vrstu odnosa nisu navikli jer sa te strane uglavnom očekuju ili račune ili probleme (često praćene sa još računa).

Budući, dakle, da sam svoj primerak pretplatio, dajem sebi za pravo da cepidlačim. Najpre, nikada nisam tražio da mi se imenik dostavi, a da jesam, svakako bih se interesovao može li se umesto knjige veličine Magnum Krimena ili u najmanju ruku dva poslednja nastavka Harija Potera u jednom tomu, dobiti isti sadržaj na CD-u ili DVD-u? U mom slučaju, a verujem da nas ima još takvih, to bi bilo mnogo prihvatljivije. Još ako bi se sadržaj dao instalirati na hard disk i ako bi postojala opcija redovnog onlajn osvežavanja promenjenih ili novododatih brojeva, eto sreće najveće.

No, možda je u mom slučaju Telekom naprosto žrtva svog ranijeg uspeha, sajta www.telekom.yu, koji već sadrži telefonski imenik cele Srbije, uključiv i firme, sa mogućnošću pretraživanja po raznim osnovama. Taj sajt koristim svakodnevno, veoma sam zadovoljan, i nadam se da će ga Telekom Srbija dalje unapređivati. To je najbitniji razlog što se moj primerak žuto-belih strana još nije izuo, odnosno zašto je uvek u originalnom pakovanju (a tako zauzima i najmanje mesta).

S druge strane, postoje brojni razlozi za postojanje papirnog izdanja pored onog ključnog, a taj je da ljudi još uvek više vole da listaju nego da gledaju u ekran. U slučaju nestanka struje, kompjuter je neupotrebljiv (izuzev lap-topa i onog sa rezervnim napajanjem), a samim tim i elektronski imenik postaje nepristupačan. Ali, većina telefona se i tada može koristiti, sem bežičnih koji traže struju, što znači da vam imenik može i te kako biti od koristi. Ali, opet, za takvu nuždu poslužio bi i broj 988.

Bez šale, smatram da je telefonski imenik interesantno štivo, ko ume da ga čita, naravno. Recimo, na samom početku rata u Bosni dopao mi je ruku telefonski imenik grada Sarajeva. Svi bitni akteri rata bili su „izlistani“ u njemu, što znači da su u vreme štampanja imenika, tek koju godinu ranije, bili deo opšte populacije, a ne elite koja po definiciji traži izostavljanje iz takve knjige.

Najveća mana imenika za Beograd infrastrukturne je prirode. Glavni grad tek treba da doživi punu digitalizaciju mreže, a sa time ide i promena brojeva. Pomalo me hvata strah od starih telefonskih imenika poizbacivanih na ulicu pred naletom novih, punijih. Ko je za CD izdanje neka odmah digne dva prsta.