Nakon ličnog i porodičnog fijaska na domaćoj lutriji i nepremostivih prepreka u popunjavanju beskrajnog formulara za green card, pronađem na internetu konkurs za nagradu ($10.000) koju Englezi bogme već nekoliko godina dodeljuju borcima za slobodno društvo gde su novinari, dabogme, u prvim redovima. Traži se izvesno stradalništvo i izlaganje života opasnosti, i taj sam i nisam taj, da vidimo, krajnji rok 30. juni, tri teksta ne duža od pet hiljada reči treba da budu na engleskom. Pa dobro, ne dodeljuje nagradu katedra za slavistiku nego udruga koja bi da obuhvati ceo neslobodni svet, uručenje biće novembra u Njujorku, platim kartu, ostaje mi devet hiljda i dvesta neto, pusti matematiku, odaberi tri bisera iz te tvoje zaostavštine, hajmo na posao, uživajmo u brižljivom trudu proteklih dana, birajmo najbolje! Nešto što će članove žirija oboriti unatoč jezičkoj i kulturnoj barijeri… Da. Preporuke bi dobrodošle, ali moram i preporučioce ukratko podsetiti na sve što sam preduzeo da društvo bude slobodnije, i meni taj trud izgleda uzaludan, ali ko zna kako bi tek stvari stajale da nije mene! Dobro, neću baš to napisati, ali moram prozboriti o teškoćama i opasnostima kroz koje prolazim kao čestit i darovit profesionalac…
Leglo bi mi malo zlostavljanja, avaj, Sloba mi nije učinio ništa nažao, od sadašnjeg bogobojažljivog domaćina se tek nemam čemu nadati, napisaću da mi nije ugrožen život, ali da mi je zbog svega što govorim o vladajućima ugrožen bolji život. Tako je! Nikad savetnik od mene, iako bih mnogog političara podučio šta da ne govori i kome da se ne divi, od ambasadorskog mesta sam se ionako oprostio – govorim samo ruski, a to područje i takoreći prostranstvo pokriva moj drug koga i da sam mogao ne bih istisnuo iz Moskve…
Pošaljem i-mejl novinarskom udruženju sa molbom da preuveličaju moj značaj ovde i da me što spontanije preporuče tuđinu, hoće da mi iziđu u susret, imam utisak da ne veruju baš u moj međunarodni trijumf, ali da ovde neću dobiti ništa, u to su ubeđeni! Daju mi za pravo da nagrade ovde dodeljuju ili država ili tajkuni kojima je preko glave moga gunđaluka, prema tome, ako međunarodna zajednica hoće da ispravi tu nepravdu, samo napred!
Bi mi to malo, pa isposlujem i preporuku najviših funkcionera sajta sa kojim ne baš odvajkada ali lepo sarađujem, nije problem da to bude na engleskom? Odlično, podsetiću vas još jedno dvadeset puta da ne zakasnite…
Dve noći birao sam tri teksta za impresionirati komisiju, (moram ubuduće još bolje da pišem, da sa padajućeg menija u Wordu pokupim četiri poslednja teksta i naprosto ih pošaljem), u međuvremenu sam dao uzbunu B. (prevodila moje sladoledžijske memoare i moj dnevnik koji bi bio ratni da me Kumanovski sporazum nije sasekao) – prekidaj sve, ovo mora da ide odmah, hm, pitaće poslodavca da odgodi ovo što sad prevodi, beše to banka koja je propadala i kojoj se nigde nije žurilo. Prevede B. preko reda moje, pošalje mi nagradonosni triptih, iz Udruženja i sa Sajta jave da su hvalospevi otišli kud treba, pošaljem prevedene tekstove i-mejlom… Ma da otpremim ja to i faksom, zašto da tolika nagrada visi o koncu? I to iz redakcije, neka gore stoji VREME… Rečeno – učinjeno. Pet stranica pravac London (ne baš tako ni velikom brzinom, što će se ispostaviti na kraju meseca); kasno noću dobijem mejl, sigurno mi javljaju da su slavopojke i duplirani uzorci prihajali… Ups! Administrator mi zahvaljuje što sam zainteresovan za nagradu, ama nema ništa od toga dok ne popunim njihovu aplikaciju na tome i tome sajtu, sjurim se tamo i upadnem u jamu sa negašenim krečom: tekstovi moraju biti written and published in English! Mislio sam da uzorci moraju biti na jeziku kojim žiri barata, a stvaralaštvo da je na jezicima naroda i narodnosti koji se za razliku od engleskog naroda tek bore za slobodno društvo!
Kunem se da mi se u taj mah pričuo maršalov glas i njegove reči o majci božijoj imperijalističkoj, verovatno obodren time poslao sam dva predloga i to kao high priority!
1. Zaboravite na sprski kroz koji su tekstovi prošli kao pas kroz rosu da bi se pred žirijem, doduše minut uoči fajronta, pojavili u željenom obliku!
2. Pravila immediately menjajte, jer grubo protivureče vrednostima za koje se fondacija zalaže…
Nije dakle još sve propalo, a? Kandidat iz Jugoslavije nagrađen što je pridoneo rušenju kolonijalističkog tabua, konkurs ubuduće neće diskriminisati ni narečje kojim govori tristo nomada, a kamoli jezik naroda najstarijeg.
U „Utisku nedelje“ ja držim banku, Vučelić i Vučić ćute kao dva mrmota, Olja kaže kako nije primetila da sam usled tolikog svog slobodoumlja bivao hapšen, kažnjavan ili daleko bilo likvidiran, ja objašnjavam da sam stradao u okviru svojih mogućnosti, nagrada mi je veliki podstrek, spreman sam i naknadno nešto da otrpim, samo da međunarodno priznanje bude što zasluženije.
