Suočite se s istinom o sebi, ukucajte svoje ime u neki od velikih pretraživača interneta i sačekajte nekoliko sekundi da vidite ko ste i šta ste. Koliko na internetu ima dokumenata koji vas pominju? Prednjače li sajtovi koji govore baš o vama ili o nekome ko se zove isto kao i vi? Da li vas dobijeni dokumenti predstavljaju u dobrom svetlu, odnosno jeste li zadovoljni predstavom o sebi na internetu?
Na internet svako može da postavi stranice na kojima se o vama govori u negativnom kontekstu; najstrašnije je ako su podaci tačni (izvađeni iz konteksta ili zlobno interpretirani, naravno). Čak i ako su netačni, prilično ćete se pomučiti da ih s interneta maknete, a čak i kada vam to uspe, ostaće zarobljeni u keš-memoriji pretraživača.
Nema vam druge nego da se za dobro predstavljanje na internetu izborite sami kako bi se među prvih desetak rezultata nakon pretrage pojavile baš stranice koje o vama govore pozitivno. Poznavalac internet marketinga Dragan Varagić (www.pretraga.co.yu) kaže da je dobro ako se izborite da o vama (lepo) pišu klasični mediji jer se to prenosi i na njihove internet prezentacije (dobro posećene i visoko rangirane na pretraživačima). To nije uvek lako te postoji i drugo rešenje. Napravite sopstveni sajt i potrudite se da što više sajtova napravi link prema vama. Pretraživači poput Gugla prebrojavaju upravo broj tih veza kada rangiraju sajtove.
Pitanje privatnosti poslednjih godina postaje ključni problem na mreži i smatra se da smo je se olako i nepromišljeno odrekli. Kada pravite nalog na nekom besplatnom i-mejl servisu ili kada se prijavljujete za neku besplatnu uslugu na mreži, nemojte odavati pravi identitet. Vodite računa kada prihvatate „kolačiće“ jer oni obaveštavaju vlasnika sajta koji ih šalje o vašem kretanju na mreži. Koliko god se kleo da je to samo za internu upotrebu, nema garancije da pred bankrotom neće popustiti i rasprodati vašu privatnost (i miliona drugih) zainteresovanim firmama i pojedincima.
Vodite računa i kada šaljete svoj CV elektronskom poštom. Lako bi se mogao naći na nekom sajtu ili u opticaju na mreži (ko zna u čije ruke može pasti) i praviti vam kasnije probleme kada poželite da ga za potrebe nekog novog konkursa malo „isfrizirate“. Dokumente vrlo lične prirode (a profesionalna biografija to svakako jeste) ne bi trebalo širiti naokolo u digitalnom formatu jednostavnom za kopiranje. Najbolje je slati ih štampane, kao klasična pisma. I njih je, naravno, moguće prebaciti u kompjuter, ali je potreban trud i vreme, što su u digitalno doba značajne prepreke. Nemojte ih tek tako sami uklanjati.
Omasovljenje interneta dovelo je do toga da je vaš identitet postao zanimljiva i lako pristupačna roba. Neki bi želeli da ga preuzmu i predstavljaju se okolo kao vi (zbog novca, najčešće krađom broja kreditne kartice), a drugi bi da modeliraju vašu sliku u javnosti dok više ni sami ne budete u stanju da kažete šta je stvarnost, a šta vaš digitalni imidž.
