Komentar
Stepen državne represije
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Mrzite ga, ili nju, i ne želite u svojoj okolini da imate posla sa osobama koje ne dele to vaše osećanje, daleko bilo da izađete na piće sa takvim ili takvom, da ne idemo dalje od toga (pu, pu, pu). I to je tek početak, zapravo vi mrzite svakoga ko ne mrzi ono što vi mrzite, ali pošto vam je ta reč na srpskom malo jaka, radije „hejtujete“.
E, pa, imamo aplikaciju za vas! Aktivna je od juče i zove se Hejter (Hater).
Hejter je napravio bivši radnik Goldman Saksa, 29-godišnji Brendan Alper, a zli jezici (hejteri) kažu da je inspiraciju dobio posle pobede Trampa na izborima u Americi. Društvo se toliko oštro podelilo da je postalo neprihvatljivo zaljubiti se u nekoga iz suprotnog tabora. Što je Brendana inspirisalo da ljude ne spaja po tome šta im se sviđa, već po tome šta ne mogu da smisle.
Sudeći po test aplikaciji, Hejter će raditi po već poznatom sistemu. Na ekranu vam se pojavljuju pitanja ili ličnosti, a vi odgovarate u četiri smera. Povlačenjem prsta nagore ako vam se to sviđa, a nadole ako baš to ili tog mrzite. Desno je za one koji ne vole, ali ne mare, levo za one kojima je svejedno da li vam se nešto sviđa. Vaši odgovori se onda beleže u bazi i dobijate ponudu osoba sa kojima biste mogli da se složite i sa kojima ne biste nikako. Kada to uvežete sa Fejsbuk prijateljima, moći ćete da raspremite i nalog i život, bez griže savesti.
U međuvremenu, nestrpljivi Tviter odlučio je da krene u obračun sa hejterima na svoju ruku, tačnije sa hejterima koji se ne libe da zapljunu i zaprete osobama koje im se ne sviđaju. Prva žrtva je omiljeni ili omraženi trol Milo Jianopulos, inače zvezda alternativno desničarskog sajta Breitbart.com. Milo je poznat kao autor koji ne bira reči (ili baš bira) kojima se ostrvljuje na ono što mu se ne dopada, a njegove kritike onda podstiču njegove manje talentovane pratioce da poput hijena navale na metu. Prevršilo je posle njegovog teksta o poslednjem iz serije Goustbasters filmova. Da bude jasno, Milo sve gleda iz svoje vizure, čoveka koji ne veruje da je silovanje moguće, misli da su rodna ravnopravnost i politička korektnost pravi fašizam, to jest da on i svako drugi ima pravo da svakome kaže šta god hoće, jerbo je to, jelte, sloboda govora. Kao kada bi neko napisao da je Jasenovac (ili Srebrenica) suštinski bio luna-park gde niko nikada nije stradao, a pritom piše na inteligentan i duhovit način, što znači da će mnogi u to poverovati i još će biti spremni da to podrže.
Tako je i bilo, razni anonimusi su napali na Tviteru glumicu Lesli Džons, crnkinju, pa vi sada domislite u kojim su sve pravcima napadi išli. To je za Tviter bilo previše i Jianopulos je udaljen sa mreže. Što je onda otvorilo pitanje da li Tviter ograničava slobodu govora i da li je tu granicu stegao toliko da će tu opstati samo levičari? Kojima se radikalni stavovi praštaju, čak i kada nastupaju kao Milo, jer nije isto kada nekome pretiš sa pozicija humanizma.
Uvrede na račun Lesli Džons zaista su bile preterane i nedopustive (u međuvremenu su skinute), pa i protivne pravilima na Tviteru, samo što se taj medij u međuvremenu malo oteo, potvrdiće vam to i Erdogan, rado. Možda je udaljavanje Jianopulosa tek žuti karton ni manje ni više nego za predsednika Donalda Trampa, budući da mnogi američki liberali traže od Tvitera da mu zatvori nalog. Da dosolimo, Milo Jianopulis Trampa voli da zove „ćale“.
Na tako pripremljen teren stiže Hejter, koji bi mogao da postane najpopularnija društvena mreža, ako nastavimo ovako. Za one koji hejtuju Epl, dobra (ili loša) vest je da verzija za Android još ne postoji. Do proleća.
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve