Foto: AP
Ulaskom Švedske i Finske u NATO Moskva će doživeti još jedan težak poraz – najvažnije opravdanje za napad na Ukrajinu bilo je sprečavanje da se ta zemlja uvuče u NATO, čime bi Alijansa došla na samu rusku granicu, ali NATO ipak dolazi na granice Rusije, i to bez ispaljenog metka. A svet je time još jedan korak bliže potencijalnom direktnom sukobu Alijanse i Rusije, samim tim i globalnoj katastrofi
U svetu koji se okrenuo naglavce 24. februara ujutru, kada je Rusija napala Ukrajinu, desilo se još neštp što je do skora bilo nezamislivo.
Finski predsednik Sauli Niniste najavio je u nedelju da će ta zemlja podneti zahtev za pridruživanje Severnoatlantskom savezu. Pristupanje Helsinkija Alijansi će okončati višedecenijsku politiku neutralnosti Finske i dobre odnose koje je gajila sa obe strane, i „istočnom“ i „zapadnom“. Ta neutralnost je bila logična posledica njenog delikatnog položaja – sa Rusijom deli granicu dugu 1300 kilometara i istoriju punu sukoba, uključujući i rat koji su Finska i SSSR vodili od 1939. do 1944. godine, a na svaki način pripada onome što se zove „Zapadni svet“.
Uz Finsku, pitanje je dana kada će i druga skandinavska zemlja, Švedska, aplicirati za članstvo u NATO savezu. Za razliku od Finske, Švedska je neutralna i nije ratovala skoro dva veka, što se uvek isticalo kao najvažniji faktor u izgradnji jedne od najmoćnijih evropskih ekonomija i društvenog blagostanja. No, i švedskoj neutralnosti ubrzo dolazi kraj, a poznavaoci prilika u toj zemlji kažu da se to dešava u atmosferi u kojoj gotovo da nema javne debate o pitanju koje ima istorijsku težinu, i da procedure kojima će se to pitanje rešavati deluju kao puka formalnost koja se otaljava.
Inače, predsednik Finske je u petak razgovarao telefonom sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i obavestio ga da njegova zemlja namerava da podnese zvaničan zahtev za prijem u NATO. Pomenuo je da svaka nezavisna država teži da maksimalizuje svoju bezbednost, istakao da je to ono što se danas dešava, i da su ruski zahtevi s kraja 2021. godine kojima je cilj bio da se spreči širenje NATO-a, kao i agresija na Ukrajinu, upalili bezbednosni alarm u njegovoj zemlji. Niniste je istakao i da je razgovor bio direktan i da je „završen bez pogoršanja odnosa“.
Rusija, bar za sada, naizgled uzdržano reaguje na tektonsku promenu koju donosi ulazak u NATO dve do sada neutralne skandinavske zemlje, od kojih je jedna njen prvi sused, ali je upozorila da će to dovesti do militarizacije regiona. Takođe, da će Moskva odgovoriti ukoliko NATO postavi nuklearno oružje u blizini njene granice, a to već zvuči zloslutno.
Kako god, pitanje ulaska Švedske i Finske u NATO je, očigledno, još samo stvar tehničke procedure. Jeste da je bilo kojoj zemlji koja želi da se pridruži Severnoatlantskom savezu potrebna jednoglasna podrška svih članica Saveza, a predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je u petak izjavio da njegova zemlja „nije naklonjena“ ulasku Švedske i Finske u Alijansu zbog navodne podrške Švedske i drugih skandinavskih zemalja kurdskim borcima i drugim grupama koje Ankara smatra teroristima, ali Erdogan verovatno pokušava da trguje i dobije nešto pre nego što kaže konačno „da“.
Samo dan posle te Erdoganove izjave, njegov savetnik za spoljnu politiku Ibrahim Kalin rekao je da Turska nije zatvorila vrata ulasku Švedske i Finske u NATO, ali želi pregovore s nordijskim zemljama i suzbijanje onoga što smatra terorističkim aktivnostima, posebno u Stokholmu.
Najavu predsednika Hrvatske Zorana Milanovića da će staviti veto na poziv Finskoj i Švedskoj da postanu članice Alijanse ako se ne promeni izborni zakon u Bosni i Hercegovini, treba shvatiti kao deo tragikomičnog verbalnog rata koji vode Milanović i premijer Hrvatske Andrej Plenković, a ne kao nešto ozbiljno.
Tako će Moskva uskoro doživeti još jedan težak poraz – najvažnije opravdanje za napad na Ukrajinu bilo je sprečavanje da se ta zemlja uvuče u NATO, čime bi alijansa došla na samu rusku granicu, ali NATO ipak dolazi na granice Rusije, i to bez ispaljenog metka. A svet je time još jedan korak bliže potencijalnom direktnom sukobu Alijanse i Rusije, samim tim i globalnoj katastrofi.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
