Kompanija Mesidž Labs (Laboratorija za poruke, www.messagelabs.com), specijalizovana za analiziranje imejl saobraćaja, objavila je prošle nedelje izveštaj o trendovima u tekućoj godini. Šta da vam kažemo, nije dobro…
Broj virusa porastao je u odnosu na prethodnu godinu i sada od svakih 212 poruka na mreži jedna nosi virus (prošle godine bila je jedna u 380). Elektronska pošta postala je osnovni medij za širenje virusa, čemu pogoduju povećano korišćenje imejla u poslovne svrhe i još uvek niska kultura zaštite od virusa. Naročito su nemarni korisnici koji rade od kuće (sa ličnih kompjutera) i mala preduzeća koja malo ili nimalo ulažu u zaštitu. Uz to, virusi su mnogo perfidniji nego lane, sposobni su da kradu adrese iz imenika, šalju poruke sa korisnikovog naloga i deinstaliraju antivirusni softver na zaposednutom računaru. „Laskavu“ titulu virusa godine poneo je Klez, štetočina lansirana u aprilu koja još hara mrežom.
Kao drugi veliki problem elektronske komunikacije ukazao se spam, uglavnom neželjene poruke koje propagiraju neke proizvode ili usluge. Smatra se da će u narednoj godini spam, koji mnogi smatraju elektronskim đubretom, nadmašiti autentične imejl poruke. U novembru je od tri poruke jedna bila karakterisana kao spam. Spam se kombinuje sa metodima za prikupljanje imejl adresa postojećih, aktivnih korisnika, preko lanaca sreće (ili nesreće), lažnih čestitki i sličnih dosetki koje od vas traže da neku poruku prosledite na određen broj adresa svojih prijatelja. Neki spamovi će to rado uraditi umesto vas, pomoću ugrađenog virusa, i to se naročito odnosi na čestitke, veoma popularne u ovo doba godine. Po ko zna koji put da ponovimo, nemojte nikada i ni zbog kakvog razloga prosleđivati takve poruke, reč je o tipičnom elektronskom šibicarenju maskiranom u neku plemenitu ili zabavnu ideju.
Naredni problem je Nigerijska prevara (Nigerian Scam ili 419 Scam), specifične spam poruke u kojima se korisniku nudi pozamašna provizija ukoliko pomogne nekom prognanom diktatoru/bankaru/državnom službeniku da sa tajnog računa skine desetine miliona dolara. Od žrtve se traži dozvola da se na njen račun prebace pare i da pokrije troškove „birokratskih“ taksi koje postepeno mogu da narastu do neverovatnih iznosa, a idu direktno u džepove autora prevare (godišnje prihoduju oko dve milijarde dolara). Izveštaji britanske policije kažu da se dnevno u predvorjima londonskih hotela u proseku pojavi pet Amerikanaca koji su se „učipili“ ne bi li došli do velike love. Imate pravo da se čudite ili podsmevate njihovoj naivnosti, samo ako lično nikada niste prosleđivali gore pomenute lance sreće. U suprotnom spadate u istu kategoriju, samo što još nemate dovoljno novca da se upustite u biznis sa „sinom“ Mobutua Sese Sekoa. Za sada nemilice rasipate „samo“ privatne imejl adrese svojih prijatelja kako bi neko mogao da ih zatrpa spamom ili im ponudi nigerijski dil.
Interesantno je da se poslovni ljudi ne žale na spam poruke, iako deset odsto svog radnog vremena provedu u nastojanju da ih se reše. Neki tvrde da i tu ima korisnih informacija, a nekima baš odgovara da duboko uronjeni u ekran simuliraju kako „ginu od posla“ sve ispitujući da li se među beznačajne poruke uvukla neka vredna pažnje. Takvi baš imaju razloga da se raduju dve hiljade trećoj.
