Foto: Jelena Mrđa
Slava treba da je slavlje a ne tek da se kaže da je slava, kao što su bile Đurđic i Aranđelovdan, novembra ove godine
Juče je bio Aranđelovdan, druga velika slava ovog meseca.
Od osmoro prijatelja i rođaka kojima ne zna se koliko godina unazad čestitam praznik, ove godine mi je ostalo samo jedno ime. Ostali ili nisu ovde a tamo gde su ne slave, ili im se osladila pauza od gostiju tokom korone pa su je (pauzu) produžili i na ovu godinu.
Prošle nedelje je bio Đurđic.
Zvala sam rođaku iz Futoga da čestitam i ona se neobično silno obradovala. Kaže, mislila je da sam zaboravila, već je sedam uveče, gde sam do sad, je l’ smo dobro.
Pravdam se da namerno zovem ovako kasno zato što nisam htela da joj smetam u spremanju – ona je velika domaćica, kod nje na slavi ima jela za na dva velika stola u obe sobe, pa sam čekala neko vreme kad bi trebalo da je sve završila.
Bilo nekad, kaže mi, mogla sam i oko ručka da zovem jer je već tad sve bilo gotovo. Ove godine – simbolično. Ali da ne shvatim pogrešno, svega ima na broju što treba da bude, mada samo osnovno i simbolično. I malo, po jedan pleh, jednu šerpu.
A ni ne treba više, što da baca, kaže. Imala je tek nekoliko gostiju, a i ti koji su joj došli moraju da paze šta jedu i koliko.
Pa krene da mi nabraja ko sve i zbog čega nije došao. Neki su bolesni pa ne mogu iz kreveta, to je opravdano. Ali ne razume one zdrave što ih mrzi. Jedan je u nekim nemirima, drugog mrzi da pali auto zato što je našao parking ispred kuće, treći se boji da neće moći da otćuti ako neko pomene Vučića.
Ali ipak nisu oni krivi. Svet se promenio, kaže.
Nadala se da će videti drugaricu iz Mitrovice. Iz Kosovske, ne iz Sremske, naglašava. Bila je sigurna da će doći i to ne sama s mužem, nego i sa dva unuka da ih pokaže.
Kad ono, nisu mogli. Boje se.
Šta ako se nešto desi pa se zatvore granice a oni se nađu na sred puta. Kud’ će s unučićima? A i ne zna se ništa šta će biti s tablicama. Šta ako ih zaustavi milicija i kaže da te njihove više ne važe, da ne smeju dalje da voze? A i ćerka i sin su im rekli da se što manje kreću, samo kad se mora. Da li se ljuti, pitala ju je drugarica. Jadni ljudi, kaže.
Čuje da su i drugi koji slave imali malo gostiju. I to je tužno, slava treba da je slavlje a ne tek da se kaže da je slava.
I pita: kaži mi, ti si novinar, ti znaš, kad će ovo da prestane? Kad će da bude k’o nekad? Pa pune sobe gostiju, pa puni stolovi nemaš gde viljušku da spustiš, pa svirka, pa veselje, pa sve lepo i svetlo opet da bude?
Sudije i tužioci iz cele Srbije okupili su se ispred Ustavnog suda u Beogradu na protestu protiv političkih pritisaka na pravosuđe, povodom sprečavanja tužiteljke da izvrši uviđaj nakon incidenta u šatorskom naselju ispred Skupštine.
U Novom Sadu održan je miran skup podrške pokrajinskom poslaniku Pokreta slobodnih građana, Radivoju Jovoviću, organizovan od strane studenata Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“
Vrhovno javno tužilaštvo saopštilo je da će u najkraćem roku podneti tužbe nadležnom sudu radi utvrđivanja novinarske i izdavačke odgovornosti portala Kurir.rs, Informer.rs i drugih medija koji su, kako navode, protivno zakonu objavljivali netačne informacije o radu VJT
U centru Novog Sada je postavljen voz kao novogodišnji ukras. Nije vas sramota, kažu studenti
Mitrovčani pešice stigli u Šid na skup povodom Oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu, a u Nišu obeležena godišnjica od blokade Filozofskog fakulteta
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
