Bismo li mi smrtnici mogli malko da privirimo u tajanstveni svet operatera? Dobili ste broj 988, svi operateri su trenutno zauzeti, pa krene muzika, nakon jednog minuta kompanija kao da čita misli nakostrešenog podozrivca koji sluša muziku, a treba mu nešto posve drugo veli – čekanje na javljanje operatera je besplatno… Zaista, zna li se koliko je tih operatera, ima li neka lista koliko je ko od njih obaveštenja izdiktirao? Hoće li naši potomci na Diskaveriju jednog dana gledati emisije o operaterima, divnim stvorenjima o kojima nauka tako dugo ništa nije znala?! Dešavalo mi se da 988 zovem u zlo doba, e sad, kad bi automat rekao: „Služba 988 radi od 7 do 15h svakog dana sem subote i nedelje“, razumeo bih da se socijalizam još pritajio u nekom džepu; kad bi mi sveta traka kazala da noću dežura samo jedna osoba koja je po svoj prilici zadremala, to bih pozdravio, ali kad i u tri ujutro čujem kako su svi operateri trenutno zauzeti dođe mi da pitam – pa koliko noćobdija u ovaj mah opseda vašu cenjenu službu?!
O telefoniranju preuzvišenim poslanstvima evropskih država da i ne govorimo: ono što bi poniznom prosiocu vize trebalo da uštedi vreme i da ga ratosilja napornog, nezdravog i nadasve nedostojnog noćivanja pred konzulatima, jer sada sve može fino da se zakaže, postalo je novi bedem oko inače nedostupnih predstavnika naprednije civilizacije, javi vam se automat koji vas na jezicima bivših imperijalnih i kolonijalnih sila krene šetati od lokala do lokala, i konzulati puštaju muziku na koju 15,9 odsto našeg življa spušta slušalicu, sedi di si, ni za disi nisi, ali zašto da govorimo o onima kojima ne možemo ništa? Zašto ne govorimo o svojima kojima isto ne možemo ništa?!
Na računu za struju Elektrovojvodine, gle čuda, stoje dva telefonska broja za reklamacije, njih ja zovem da bih saznao koliko dugujem za kuću u F.; nekada sam u tome imao uspeha, ali 18. jula mora da je 98765 pretplatnika telefonom raspravljalo o visini računa ili o pretnjama pred isključenje, tako da ja kao devedeset osam hiljada sedamsto šezdeset šesto zakeralo nisam došlo na prokleti red, zvalo sam drugoponuđeni broj, svi bečkerečki operateri su trenutno bili prezauzeti, ne kaže mi to niko, ali dobijam ono nervozno zauzeće koje svoju nervozu prenosi i na mene, ne budi lenj, a budući uveliko besplatno naelektrisan kao mačka koju je maleni Tesla pomazio u Pištalovom romanu, okrenem 988 gde napokon dobijem dva živa bića koja mi oba puta daju brojeve toplane, ma znaš šta, ne treba mi nikakav telefon, imam originalni Račun za električnu energiju, od njega mi se doduše svaki put zavrti u glavi, ne od svote, nego od filozofsko-semantičkog sistema iz kojeg je ovo delo izraslo, tu kad krene, zaduženje, kamata, svega, dug po računu, ukupno platiti, sve same elektrodistributivne kategorije gde „svega“ znači jedno, a „ukupno“ nešto sasvim šesto…
Ali, ostavimo napokon i formular: koga građanin može da pita zašto je vreme između deset prepodne i dvanaest u zrenjaninskoj distribuciji bilo tako burno, dalje, ceo sat sam vrteo brojeve Javnog servisa (2544043 i mnoge slične), zauzeto pa zauzeto, nisam ja jedini koji ih zove, ali ko će mi odgovoriti – koliko je građana u to vreme usluženo, pa ja nisam stigao na red? Pošto sam 18. VII posvetio državi otelotvorenoj u ustanovama koje dakako imaju monopol, opet sam okrenuo 988, da vidim nisu li Javnome servisu isečeni baš brojevi koje ja besomučno okrećem, jedan operater nije bio trenutno zauzet pa mi je dao 305 93 56, i to sam okretao, i tu su drugi imali više sreće, pa opet, ali šta ako je reč o jednoj jedinoj službenici koja vodi nekakav privatan razgovor, možda i međugradski, međunarodni, ili pak o nesavesnom činovniku muškog pola namerno ostavivšem podignutu slušalicu dok popunjava listiće bivše jugoslovenske lutrije?! More, ke nazovem ja 988, mora da JS ima još neki broj, avaj, svi operateri su trenutno zauzeti.
&
Ko kaže da je Koštunica sumoran i večito nerasanjen? Ako je beseda u UN-u najjači utisak ostavila na Vladetu Jankovića, ova iz Brisela najviše se dojmila samog govornika: ovako mora da se osećao Vuk sa Geteom, ovo je deseterac našeg doba… I dotad je o Akcionom planu mislio kao o remek-delu umetnosti srpske aporije čiji je on rodonačelnik, ali otkako je preslušao snimak onoga što je rekao i pogledao prevod na indoevropske jezike, stvar mu se čini još briljantnijom nego što je bila u Beogradu: „Bože blagi, šta sam im zapravo rekao, a nisam persona non grata niti sam deportovan, ha, ha, hajde mi, Vladeka, pročitaj još jedared moje reči, ne zameraš što te tako zovem, ima nešto ćopićevsko u mome pisanju, pa evo i u upravnom govoru, sećaš se kad Nikoletina krene Jovandeka pa Jovandeka, pročitaj mi evo još samo jednom ono da je medijska kampanja pod brojem jedan, pa onda zakoni čije će donošenje potrajati, ha, ha… Ili neka, sam ću sebe najbolje oponašati – niko od nas učesnika petog oktobra ne poznaje Mladića…“
Svi se smeju osam minuta, zavesa koja deli prvu od ekonomske klase pada.
