Predizborna groznica u Srbiji se pojačava, tako da već možemo govoriti o specifičnostima televizijskog praćenja I17, kako to skraćeno obeležavaju TV stanice sa nacionalnim frekvencijama. One su odredile posebne blokove u kojima prate aktivnosti kandidata, a tu su i nezaobilazni prevodioci na znakovni jezik koji imaju zadatak da svaku nebulozu lepo pokažu. Shvatio sam da i najveća glupost pokazana znakovnim jezikom nekako izgleda lepše, ili makar veselije.
Najviše spotova i dalje ima Aleksandar Vučić, koji uporno pokušava da nas uveri kako drži reč i gura svoje uprkos podmetanjima i nerazumevanju. Tu je čak došao pod udar cenzure, jer su iz REM-a upozorili da skandiranje „Vučiću, pederu!“ vređa seksualne manjine. Ova neobična politička korektnost je neobična, jer se toleriše u svim drugim delovima programa uključujući i rijaliti „Parovi“. Istini za volju, tamo se preko psovki i vulgarnosti pušta ćurlikanje ptičica. Možda bi to moglo da se upotrebi i pri emitovanju spota.
Aleksandar Vučić je postao nesvesni akter neobičnog socijalnog eksperimenta na Happyju tokom razgovora sa Marićem. Šta mladi više vole, sex ili politiku? U publici su bili mladi i lepi simpatizeri i simpatizerke, a kamera je snimila gotovo golo dupe jedne devojke, kojoj su farmerke sa niskim pojasom baš, baš spale. Verovali ili ne, momak iza nje nije blejao u razdeljak, već je herojski zadržao pogled na Premijeru. Bravo, omladinac, savladao si iskušenije telesne napasti, zreo si za napredovanje. Sex je, verujem, i dalje neprijatelj broj 1 svake partije i partijske discipline.
Ovaj primer korektnosti nastavio je i RTS tokom predstavljanja predsedničkih kandidata. Da ne bi, ne daj bože, neko pomislio da ovi ljudi koji će se pojavljivati na televiziji govore u ime RTS-a, voditeljke (a posebno koleginica Čkonjević) bezbroj puta će ponoviti da se RTS ograđuje od svih audio i video sadržaja i od stavova iznesenih u njima. Narodski rečeno, ako se Vučiću ne dopada ono što će čuti, neka se ne ljuti na RTS, on samo ustupa frekvenciju.
Ovo je prvi put da se javni servis ograđuje od izrečenih stavova kandidata na izborima. Mogao bih i da pozdravim ovu inicijativu ukoliko bi bila dosledno primenjivana na svako političko oglašavanje, makar dolazilo i iz vladajuće stranke. Da li bi se RTS, na primer, ogradio od izjave iz Vulinove stranke da je štab Vuka Jeremića središte međunarodne trgovine drogom!? Ili još gore, saopštenje SNS-a prema kojem Nataša Jeremić upravlja kriminalnim bandama Braća Burgije i Paucima i naravno – upravlja tržištem narkotika. Alooo bre, ko to nije popio lekić ovog jutra? Konferenciju za štampu koju je Nataša Jeremić sazvala pokušali su da miniraju ljudi iz „Informera“, sa Pinka i Studija B. Premijer je na svojoj konferenciji govorio o „cmizdrenju“ ili trudnoći novinarke Čkonjević, i o svojoj porodici koja je takođe meta napada. Slažem se da je svako blaćenje porodice u političkim prepucavanjima nedopustivo, ali Premijer obavlja javnu funkciju i njegova porodica mora biti predmet posmatranja zbog moguće zloupotrebe i korupcije.
Problem sa političkom korektnošću je što morate dosledno da je primenjujete sve dok ne isterate mak na konac. Ako Premijer želi da uputi izvinjenje, onda mora da uradi isto što i RTS – da se ogradi od besmislenih sadržaja za čiju verodostojnost ne može da garantuje.
Zato se privatne televizije uopšte ne obaziru na ovu inicijativu RTS-a, tačnije, potpuno je ignorišu. Na Pinku nećete čuti glas nijednog od kandidata, već će tokom njihovih 10 sekundi (ja merio) spikerka izgovoriti bukvalno jednu rečenicu iz saopštenja. Nešto bolja situacija je na Prvoj TV i B92 gde ćete možda čuti poneku izjavu opozicionara, ali se i tu vreme meri sekundama. Moram priznati da se najbolje u medijima snašao kandidat Radulović – koji je shvatio da izjavu mora dati u jednom dahu, jer čim udahne, oni ga iseku. Uz to, njegova izjava je uvek titlovana, pa je poruka još jasnija. Dodate li tu još i prevod na znakovni jezik, poruka svakako dolazi do birača.
Medijski presedan je ipak napravio Ljubiša Preletačević Beli, koji je uspeo da pomeri granice TV žanra svojim predstavljanjem na RTS-u. Iako je najbolje zastupljen na društvenim mrežama, Beli je uspeo da demontira kvaziozbiljan ton kampanje svojom TV parodijom. Priznajem da sam subjektivan prema ovom kandidatu, jer je moj student sa Fakulteta za medije i komunikaciju i smatram da je svojim dosadašnjim uspehom u kampanji potpuno zaslužio diplomu mastera iz komunikologije. Iako je izazivao podsmeh tzv. političkog establišmenta raznih provinijencija, uspeo je da pobedi najvećeg protivnika – a to je apatija, naročito kod mlađih birača. On je uspeo da pronađe način da se obrati mladim i nezainteresovanim glasačima mudro koristeći nove i savremene kanale komunikacije. Ismejao je našu populističku i demagošku političku paradigmu koja se danas globalno pojavila i upalila kod Donalda Trampa.
A demagogija je u našoj politici večna!
