PISAC U EGZILU – radi te svoje poetike se i obreo na licu mesta odakle odlazi na konferencije gde sa drugim piscima u egzilu diskutuje o piscima u egzilu.
ULMAN, Liv – Zapeo joj za oko Srbin i nije pet para davala na sedmu umetnost u te dve godine, pomenite nadimak đuvegijin načinjen od njegovog prezimena, ostavićete utisak da je u pitanju vaš blizak poznanik (uopšte, uvek recite Ljuša, Rica, Bubiša itd. iako ih lično ne znate), da, na beogradskoj televiziji B. je pravio baš naprednu emisiju, mada to je mogao i neko drugi.
AJNŠTAJN, Mileva, rođ. Marić – izmislila skoro sve što nauka pripisuje njenom ispostaviće se bivšem mužu Albertu, potonji to sâm priznao nudeći raspuštenici sav novac koji mu je kao nobelovcu nezasluženo pripao, na samrti u Libertivilu nadomak Čikaga A. A. je dosta toga ispovedio jednom pravoslavnom svešteniku kome se gubi svaki trag.
ANDRIĆ, Ivo – Srbin, nobelovac, nobleovac koji je nagradu baš i zaslužio (vidi pod Ajnštajn). Susedni narodi čiji najveći pisci nisu dobili ni NIN-ovu nagradu svojataju ga, ali je u Beogradu i Andrićeva zadužbina i istoimeni venac na kojem je bila kancelarija Slobodana Miloševića.
ŠERBEDŽIJA, Rade (dugouzlazno A) – Srbin, kao i Tesla i Arsen, u poslednje vreme glumi samo da bi mogao stati pred mikrofon i zapjevati koju o Istri ili Liki odakle je starinom.
TESLA, Nikola – sin srpskog sveštenika i popadije, proslavio srpsko ime prenoseći struju na što je moguće veću daljinu (do krajnjeg potrošača) i uz što manje kablova, otac mobilne telefonije i svega bežičnog, stajao očešljat na onaj njegov razdeljak posred gvozdenog kaveza u koji su udarali gromovi a njemu ništa, da ga libido ne bi odvlačio od laboratorije (mada je mnoga bludna radnja obavljena baš u toj znanstvenoj ustanovi, o tom potom) dao da mu se hirurški odstrani šta treba, izbegavao rukovanje uveren da se zaraza kao i struja može preneti nadaleko pa samim tim i do njega.
DUNĐERSKI, bilo koji – Ode Dunđerski u Peštu i u nekom najskupljem hotelu poruči pola litre („politru“) palinke, za susedni astal dođe neki madžarski isto feudalac, samo možda još bogatiji, i nasmeje se ovoj paorskoj porudžbini pa glasno naruči šampanjac za sebe i za neke svoje muftaše, ne, lažem, pošalje Madžar šampanjac Dunđerskom da ga nauči šta je piće, a Dunđerski ti onda zovne šefa sale i naredi da se u tome dom perinjonu iz bog te pita koje godine razladi ta njegova palinka, eto kakvi su bili naši feudalci u egzilu!
ČERČIL, Vinston – čuven po cigarama, viskiju i mržnji naspram komunizma usled koje se emotivno vezao za Dražu, Kalabića i SPO. Imao udela u Hitlerovom porazu, uvek u belom smokingu, ali grimiznog lica usled nezdravog života koji je platio glavom.
NEDEljKOVIĆ, Dragan – Srbin čerčilovske građe i apetita, profesor u Nantu, naučno ustanovio da su Srbi rasejani u 12.345 država, što je dabome više nego što država danas ima, ali je research prof. N. obuhvatio sve Srbe raseljene od bronzanog doba do prop. finala za Evroviziju.
PAVIĆ, Milorad – pisac van egzila, njegov literarni prvenac Hazarski rečnik nema ko nije makar donekle pročitao, što se za potonja dela ne može baš reći, ali se pisac ne da: ako svaku novu knjigu pročita manje ljudi nego prethodnu, P. mora da piše više i češće kako ukupan broj čitalaca ne bi pao ispod svake kritike.
VIRTOUZ (virtuoz?) – pridev je gotovo sigurno virtuozno, ali se za imenicu nikad ne zna usled čega je treba izbegavati u emisijama uživo i uopšte u situacijama kad ne možete neopaženo da zavirite u rečnik.
DAVALAC, krvi, u novije vreme i organa – dovodite u pitanje termin „dobrovoljni davalac“: neko daje krv zato što bolnica neće pacijenta da operiše dok svojta ne da toliko i toliko litara krvi, drugi daje da ne bi plaćao participaciju, treći da bi svoju rođenu ulenjenu koštanu srž i slezinu malko razbudio, ima davalaca koji to rade iz čistog altruizma, ali kad je tako silovit i taj altruizam dođe kao neka prinuda.
MLADIĆ, Ratko – penzioner koji celu Srbiju drži kao taoca. Svojim ponašanjem kvari utisak koji je ostavio u ratu.
SIVA EKONOMIJA – Od preprodavaca bofla ne može da se prođe Bulevarom! Da bi nekoliko stotina porodica imalo šta da jede, vi morate da usporavate hod i da proveravate je li vam mobilni još u džepu, mogli biste da hodate i drugom stranom ulice, ali zašto, niste se sklanjali onim triciklima Trećeg rajha, niste ustuknuli pred tenkovima Bore Jovića, pa nećete ni sad.
TRGOVINSKI SUD – Nemojte držati stranu Kljajeviću, ali ga i ne napadajte, kad ovi zajapureni završe nasmešite se umorno i recite: ako je to sve tako kako kažu, šta se dosad čekalo?!
ČELZI – fudbalski klub za koji ne treba navijati jer je kupljen ruskim i takoreći sovjetskim kapitalom dok milioni trudbenika i pripadnika Crvene armije žive u oskudici i čak nemaju kablovsku televiziju da vide šta je njihov Abramovič stvorio. Za Čelzi ne treba navijati i zato što kao pre dvadeset godina talijanska reprezentacija svaki put prođe bolje nego što zaslužuje doklen mnogi kolektiv a i pojedinac koji radi možda baš na ovome rečniku prolazi gore nego što zaslužuje.
