Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Državnik koji je nezdrav život platio glavom, zadnje slovo L
PISAC U EGZILU – radi te svoje poetike se i obreo na licu mesta odakle odlazi na konferencije gde sa drugim piscima u egzilu diskutuje o piscima u egzilu.
ULMAN, Liv – Zapeo joj za oko Srbin i nije pet para davala na sedmu umetnost u te dve godine, pomenite nadimak đuvegijin načinjen od njegovog prezimena, ostavićete utisak da je u pitanju vaš blizak poznanik (uopšte, uvek recite Ljuša, Rica, Bubiša itd. iako ih lično ne znate), da, na beogradskoj televiziji B. je pravio baš naprednu emisiju, mada to je mogao i neko drugi.
AJNŠTAJN, Mileva, rođ. Marić – izmislila skoro sve što nauka pripisuje njenom ispostaviće se bivšem mužu Albertu, potonji to sâm priznao nudeći raspuštenici sav novac koji mu je kao nobelovcu nezasluženo pripao, na samrti u Libertivilu nadomak Čikaga A. A. je dosta toga ispovedio jednom pravoslavnom svešteniku kome se gubi svaki trag.
ANDRIĆ, Ivo – Srbin, nobelovac, nobleovac koji je nagradu baš i zaslužio (vidi pod Ajnštajn). Susedni narodi čiji najveći pisci nisu dobili ni NIN-ovu nagradu svojataju ga, ali je u Beogradu i Andrićeva zadužbina i istoimeni venac na kojem je bila kancelarija Slobodana Miloševića.
ŠERBEDŽIJA, Rade (dugouzlazno A) – Srbin, kao i Tesla i Arsen, u poslednje vreme glumi samo da bi mogao stati pred mikrofon i zapjevati koju o Istri ili Liki odakle je starinom.
TESLA, Nikola – sin srpskog sveštenika i popadije, proslavio srpsko ime prenoseći struju na što je moguće veću daljinu (do krajnjeg potrošača) i uz što manje kablova, otac mobilne telefonije i svega bežičnog, stajao očešljat na onaj njegov razdeljak posred gvozdenog kaveza u koji su udarali gromovi a njemu ništa, da ga libido ne bi odvlačio od laboratorije (mada je mnoga bludna radnja obavljena baš u toj znanstvenoj ustanovi, o tom potom) dao da mu se hirurški odstrani šta treba, izbegavao rukovanje uveren da se zaraza kao i struja može preneti nadaleko pa samim tim i do njega.
DUNĐERSKI, bilo koji – Ode Dunđerski u Peštu i u nekom najskupljem hotelu poruči pola litre („politru“) palinke, za susedni astal dođe neki madžarski isto feudalac, samo možda još bogatiji, i nasmeje se ovoj paorskoj porudžbini pa glasno naruči šampanjac za sebe i za neke svoje muftaše, ne, lažem, pošalje Madžar šampanjac Dunđerskom da ga nauči šta je piće, a Dunđerski ti onda zovne šefa sale i naredi da se u tome dom perinjonu iz bog te pita koje godine razladi ta njegova palinka, eto kakvi su bili naši feudalci u egzilu!
ČERČIL, Vinston – čuven po cigarama, viskiju i mržnji naspram komunizma usled koje se emotivno vezao za Dražu, Kalabića i SPO. Imao udela u Hitlerovom porazu, uvek u belom smokingu, ali grimiznog lica usled nezdravog života koji je platio glavom.
NEDEljKOVIĆ, Dragan – Srbin čerčilovske građe i apetita, profesor u Nantu, naučno ustanovio da su Srbi rasejani u 12.345 država, što je dabome više nego što država danas ima, ali je research prof. N. obuhvatio sve Srbe raseljene od bronzanog doba do prop. finala za Evroviziju.
PAVIĆ, Milorad – pisac van egzila, njegov literarni prvenac Hazarski rečnik nema ko nije makar donekle pročitao, što se za potonja dela ne može baš reći, ali se pisac ne da: ako svaku novu knjigu pročita manje ljudi nego prethodnu, P. mora da piše više i češće kako ukupan broj čitalaca ne bi pao ispod svake kritike.
VIRTOUZ (virtuoz?) – pridev je gotovo sigurno virtuozno, ali se za imenicu nikad ne zna usled čega je treba izbegavati u emisijama uživo i uopšte u situacijama kad ne možete neopaženo da zavirite u rečnik.
DAVALAC, krvi, u novije vreme i organa – dovodite u pitanje termin „dobrovoljni davalac“: neko daje krv zato što bolnica neće pacijenta da operiše dok svojta ne da toliko i toliko litara krvi, drugi daje da ne bi plaćao participaciju, treći da bi svoju rođenu ulenjenu koštanu srž i slezinu malko razbudio, ima davalaca koji to rade iz čistog altruizma, ali kad je tako silovit i taj altruizam dođe kao neka prinuda.
MLADIĆ, Ratko – penzioner koji celu Srbiju drži kao taoca. Svojim ponašanjem kvari utisak koji je ostavio u ratu.
SIVA EKONOMIJA – Od preprodavaca bofla ne može da se prođe Bulevarom! Da bi nekoliko stotina porodica imalo šta da jede, vi morate da usporavate hod i da proveravate je li vam mobilni još u džepu, mogli biste da hodate i drugom stranom ulice, ali zašto, niste se sklanjali onim triciklima Trećeg rajha, niste ustuknuli pred tenkovima Bore Jovića, pa nećete ni sad.
TRGOVINSKI SUD – Nemojte držati stranu Kljajeviću, ali ga i ne napadajte, kad ovi zajapureni završe nasmešite se umorno i recite: ako je to sve tako kako kažu, šta se dosad čekalo?!
ČELZI – fudbalski klub za koji ne treba navijati jer je kupljen ruskim i takoreći sovjetskim kapitalom dok milioni trudbenika i pripadnika Crvene armije žive u oskudici i čak nemaju kablovsku televiziju da vide šta je njihov Abramovič stvorio. Za Čelzi ne treba navijati i zato što kao pre dvadeset godina talijanska reprezentacija svaki put prođe bolje nego što zaslužuje doklen mnogi kolektiv a i pojedinac koji radi možda baš na ovome rečniku prolazi gore nego što zaslužuje.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve