Nakon što su i u Vašingtonu i u Briselu izrazili „zabrinutost“ zbog „gomilanja srpskih trupa“ duž linije razdvajanja sa Kosovom, iz Beograda su stigla hitna uveravanja da se broj vojnika u toj zoni smanjio na redovno stanje. Izražena „zabrinutost“ zapadnih „partnera“ Srbije imala je ultimativnu intonaciju.
Odluka predsednika Srbije u svojstvu „vrhovnog komandanta“ da prestane da zvecka oružjem u blizini Kosova je sa jedne strane razuman potez u pravcu deeskalacije, sa druge smanjivanje pritiska koji je posle „događaja“ u selu Banjska fokusiran na Srbiju, sa treće izbijanje argumenata vlastima u Prištini da se u Beogradu navodno očijuka sa nekim upadom na teritoriju Kosova.
Razuman potez, dakle, sa ciljem smanjivanja tenzija, ali u potpunoj disproporciji sa izjavama vrha srpske vlasti na domaćoj sceni: ako je tačno, kao što se tvrdi, da „psihopata Kurti“ planira etničko čišćenje i progon Srba sa severa Kosova i da su Srbi u Banjskoj „hladnokrvno likvidirani“, i ako treba za ozbiljno uzeti mnogobrojne izjave Vučića da Srbija „neće sedeti skrštenih ruku“ i posmatrati „progon i ubijanje“ Srba na Kosovu, zašto se onda smanjuje broj trupa duž linije razdvajanja sa Kosovom? Zar ne bi trebalo da se povećava?
Učinjeno je to odmah posle 24. septembra, ali je na prve primedbe sa Zapada stiglo Vučićevo izvinjavajuće objašnjenje da je, eto, pre godinu dana u istoj toj zoni bilo 14.000 vojnika – i da to tada nikome nije smetalo, a da ih je ovom prilikom na vrhuncu bilo samo 8.400, a svi su se odmah pobunili, pa je stanje brže bolje svedeno na redovnih 4.400.
Čini se da je u nekim zapadnim krugovima pređen prag tolerancije za Vučićevu huškačku retoriku busanja u grudi i stavljanja u izgled, ako bude bilo nužno, i vojne intervencije na Kosovu za domaću upotrebu koja može da ima zapaljivo dejstvo na Srbe koji pod veoma teškim uslovima žive na Kosovu i izloženi su velikim pritiscima vlasti u Prištini namernih da „Srbe postave na njihovo mesto“. A shvatio je to i Vučić.
Pa su tako „zapadni lažovi i licemeri“, termini koje Vučić redovno koristi prilikom gostovanja na srpskim televizijama, na CNN-u u nedelju postali „naši prijatelji i partneri“.
Malo je verovatno da je u bezbednosnim krugovima zapadnih zemalja i u NATO-u procenjeno da je nekoliko hiljada srpskih vojnika više ili manje raspoređeno u blizini linije razdvajanja sa Kosovom sa namerom da tu liniju zaista pređu. Ali se čini da u Vašingtonu više neće da tolerišu Vučićeve stalne pretnje i uvrede, pa makar bile namenjene samo srpskim biračima.
Tako je Vojska „samostalne i slobodarske“ Srbije, što reče Vučić u svom „istorijskom“ govoru u UN, dovedena u ponižavajuću situaciju da reaguje na želje „lažova licemera“ iz Vašingtona.
Iako je odmah sve bilo jasno, iako se to veoma brzo može videti iz satelita, portparol Stejt dipartmenta Metju Miler je izjavio da SAD „još nisu potvrdile infomaciju“ da je Srbija povukla vojsku i opremu iz oblasti blizu granice sa Kosovom, da će nastaviti da „traže dalje potvrde“, a ako je to tačno, da je „vrhovni komandant“ naredio povlačenje dela trupa, to bi bio „dobrodošao korak”. To je ono, kada se neko izvini, a suprotna strana traži dodatna izvinjenja ne bi li ga ponizila.
Za očekivati je da će Vučić sada umekšati retoriku na račun „zapadnih partnera“, a „domaći izdajnici i plaćenici“ neka se priprema za pojačanu baražnu vatru iz pravca Andrićevog venca.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
