Posle 270 minuta fudbala u najlošijoj grupi na Evropskom prvenstvu, Srbija ide kući kao poslednja, sa jednim datim golom i, ako smo blagonakloni, dve-tri polušanse koje su bile plod incidenta.
Srbija je verovatno prikazala najgori fudbal na Evropskom prvenstvu računajući čak i mučenu Albaniju.
Selektor Dragan Stojković Piksi je ponosan na „momke“. Posle utakmice sa Danskom u kojoj je iznenadio sve, Piksi je govorio o izjednačenoj utakmici.
Posle utakmice protiv Slovenije, pričao je da je srpski tim imao više tačnih dodavanja i veći posed lopte. Posle utakmice protiv Engleske je isto nešto pričao.
Graniči se sa neverovatnim to što čovek koji je bio igrač svetskog glasa na klupi deluje kao fudbalski analfabeta.
Šta je bila ideja bunkera koji je postavio protiv Danske da bi potom igrao sa tri napadača odjednom? U Piksijevom kosmosu izgleda ne sme prerano da se „otvori“. A daćemo valjda gol pred kraj nekako, pa dali smo ga Sloveniji.
On kao da robuje onoj sjajnoj utakmici u Portugaliji, kad je odveo tim na prošlo svetsko prvenstvo. I ta utakmica je bila incident, hajlajt ove generacije koja je navijačima opet donela samo razočaranja. Srbija učestvuje na velikim turnirima, ali tamo nikog ne može da pobedi.
Navikli smo
Tu dolazimo do drugog – vedrijeg? – načina da se gleda na stvar. Srbija naprosto nema materijala koji bi joj garantovao nešto bolje. To je reprezentacija koja je puki evropski prosek i već je velika stvar kad ode na turnir.
Samo, u zemlji koja toliko voli fudbal i loženje, u kojoj je svako trener, a slavske pošalice Radeta Bogdanovića su vrhunac analize, ti odlasci na turnir više nikoga ne zadovoljavaju.
Jesu i Hrvati ispali, ali oni su pre toga dvaput bili na svetskom postolju. Kako bre mi nekad ne dobacimo barem do četvrtfinala?
Drugo, zar nema reprezentacija koje i sa manje igračkog materijala postižu više? Onih koje makar na terenu deluju kao da znaju šta hoće, kao Slovenija ili Austrija… Nisu ni to neke fudbalske velesile.
Mi pak ni greškom, ni spletom okolnosti ne prolazimo grupnu fazu takmičenja u ovom milenijumu. Ovo je peti turnir zaredom.
Klasični populista
Ovog puta sa Piksijem nije bilo šanse. Izgubio je i oreol motivatora, batalio je i ono što je tim kako-tako igrao do sada, lutao u menjanju postave više od bilo kojeg drugog trenera, držao kapitena na klupi, a ovaj se ponašao kao uvređena mlada.
Piksi se prodaje kao čovek iz naroda, klasični populista. On prvo igra sa dva ista napadača da bi mogao da kaže kako smo igrali ofanzivno. Onda, kad ga kritikuju, radi sve suprotno. Onda naredi juriš kako bi posle novinarima pričao da smo slavno izginuli.
Bilo je to mučnih 270 minuta fudbala bez dobre akcije, bez krštenog centaršuta, ali pre svega bez ideje. Dešava se to, da tim bez selektora nema ni ideju.
Piksi sada planira nastupe u Ligi nacija. Ne planira ostavku.
S obzirom na stanje u srpskom fudbalu i šeme koje njime vladaju, nije isključeno da ćemo još gledati neznalicu na klupi, kako svaki put gubi konce, onda obamire da bi se razbudio pred konferenciju za štampu gde će već smisliti neki razlog što je ponosan na „momke“ i sebe.
