Politika jemstva i druge računice

Ja ne bih imao poverenja u sud koji umesto da se drži onog slova zakona koje ide u korist okrivljenog, ako je to zakonski dozvoljeno, donosi odluku koja okrivljenom otežava položaj. Sud je, u suštini, doneo posebnu uredbu po kojoj je Miroslav Mišković, da bi se branio sa slobode, platio jemstvo koje nije zabeleženo u istoriji bilo čijeg pravosuđa.

Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu odredilo je u prošli petak da će okrivljeni vlasnik Delta holdinga Miroslav Mišković biti pušten da se brani sa slobode nakon pružanja dokaza da je položeno jemstvo od 12 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti u depozit suda. Obaveza je okrivljenog da jemstvo uplati u gotovini.

Ako baš i nije jasno kako je određena suma od 12 miliona evra, vrlo je prozirno da je odluka suda o uplati u gotovini, osim što je odluka bez presedana, doneta na osnovu „slobodne sudijske procene“ da će takvom merom da steknu neki poen tamo gde treba.

Pokazivanje volje da se Miškoviću zagorča život u osnovi je novog srpskog populizma i, nažalost, jedini opipljivi dokaz, razumljiv narodu, da se ovde neko bori protiv korupcije.

Na stranu sad što u ovom predmetu nije uopšte reč o korupciji, ali ko te pita kad hapse bogate i moćne.

Zakon inače to ovako definiše: „Jemstvo se sastoji u polaganju gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih pokretnih stvari veće vrednosti koje se lako mogu unovčiti i čuvati, ili u stavljanju hipoteke za iznos jemstva na nepokretna dobra lica koje daje jemstvo, ili u ličnoj obavezi jednog ili više građana da će u slučaju bekstva okrivljenog platiti utvrđeni iznos jemstva.“

Posebno odeljenje ovaj put se posebno istaklo prenebregavajući svaki drugi mogući oblik jemstva, već traži keš i to dinarski. Možete li zamisliti koliko je teško, pa čak i Miškoviću, da pronađe milijardu i 360 miliona dinara da bi posle sedam meseci i 11 dana pritvora stekao pravo da se brani sa slobode. I koliko to košta?

Novac nije stigao sa Kipra, već iz tekućih, živih transakcija Kompanije koju bi neko da ubije da bi politički bio živ, živahan bolje je reći. Iz Kompanije najavljuju tužbu protiv medijskih špekulacija da je novac došao sa of–šor računa.

Kako je neko već primetio, Mišković je biznismen, a nije Kir Janja, odnosno novac drži u poslovima, a ne ispod kreveta. Kad je onomad porodica plaćala otkup u iznosu od sedam miliona maraka nakon Miškovićeve otmice, pozajmili su novac od Narodne banke Srbije. Ovaj put ta su vrata zatvorena, ali naći će se banaka koje će uz sigurnu hipoteku pozajmiti Miškoviću te pare, samo niko neće znati koliko je šajlokovska kamata u toj trgovini.

I kad dođe vreme da se taj novac vrati, bilo da Mišković krene na izdržavanje kazne, bilo da bude oslobođen, sud neće reći da vraća 12 miliona evra, već će da vrati milijardu i 360 miliona dinara. Koliko će posle par godina, koliko ovakvi procesi traju, to vredeti u evrima?