Pre nekoliko dana sam u samoposluzi video penzionera kako se sa mobilnim telefonom u ruci savija pored gondola. Nije pravio selfi fotke, saznao sam da je u lovu na pokemone. Globalna virtuelna histerija zahvatila je i naše krajeve, a neoprezni hvatači, uglavnom deca, postajali su žrtve saobraćajnih udesa.
Ova zanimacija preti da nadmaši famozni tetris koji ste devedesetih mogli videti u rukama zadubljenih igrača, od pijačnih prodavaca do službenika u kancelarijama.
Jedan crtani film koji sam 2006. godine uz klince gledao na kanalima Happy i Ultra, skupljao sličice i popunjavao album, dobio je neverovatnu popularnost kada je postao aplikacija za mobilne uređaje. Čini mi se da je hvatanje pokemona nova metafora za apsolutnu besposlenost, nalik na onu staru uzrečicu – hvatanje muva da im otkineš krilca.
Međutim, da bi ovakva razbibriga postala globalni fenomen, verovatno moraju da postoje i nekakvi društveni uslovi. Jurcanje za pokemonima je direktno suprotstavljeno blejanju u TV ekran. Ali, za razliku od pasivnog TV gledaoca, lovac na pokemone postaje virtuelni lovac koji pešači ulicama u poteri za novim ljubimcima. Dakle, pokemoni nas teraju da budemo aktivni.
Što se TV programa tiče, vesti su poslednjih nedelja zaista postale proširena crna hronika. Nižu se vesti o masovnim ubistvima i terorističkim napadima širom Evrope. Na domaćim kanalima nema vesti sa političke scene jer je vlada još u nastajanju, pa takođe dominira crna hronika u najrazličitijim oblicima.
Ovo je vreme repriza u iščekivanju početka Olimpijskih igara u Riju, koje će biti jedini aktuelni TV program.
Na sreću gledalaca, RTS je iskoristio priliku da reprizno prikaže TV seriju „Vratiće se rode“ iz 2007, originalno prikazanu na TV B92. Ovo malo remek-delo u režiji Gorana Gajića ulepšalo je letnju programsku šemu i pitam se da li javni servis ima još poneki biser dramske produkcije koji nije stigao na red od „Boljeg života“, „Porodičnog blaga“, „Otpisanih“, „Kamiondžija“ i „Vrućeg vetra“.
Nažalost, ostatak repriza nije takav. Zato su valjda pokemoni postali neverovatno zanimljivi.
Ako bolje razmislim, oni zaista mogu biti široko primenjena metafora iz virtuelnog sveta. Mandatar Vučić, recimo, poput hvatača pokemona skuplja članove svoje buduće vlade. Za one koji ne znaju, pokemoni su izmišljene živuljke koje imaju specifične moći. Oni se poput ministara mogu podeliti po resorima jer su neki biljni, neki zemljani, neki vatreni, vodeni ili električni. Takođe, pokemoni se mogu trenirati u prijateljskim borbama i mogu evoluirati u više oblike sa još razvijenijim moćima. Vrhunski pokemon, verovatno najpopularniji, jeste Pikaču, ljubimac glavnog lovca, dečaka Eša Kečama.
Dakle, sumnjam da premijer po Srbiji lovi pokemone u želji da stvori ekspertsku supervladu.
Za to vreme predsednik Nikolić prikupio je naše sportiste pred odlazak u Rio, baš kao da lovi pokemone, buduće osvajače medalja. Treba priznati da je predsednik uvek bio brži od premijera kada je trebalo bodriti sportiste ili poslati telegram sa čestitkama posle naših pobeda. Ponekad je telegram čitao TV komentator jer su u pitanju bile minute. Tu je Toma apsolutni šampion.
Igrica Pokemon gou ima i ogroman turistički potencijal kojeg nadležni još nisu svesni. Organizuju se druženja i kolektivni lov na pokemone, svojevrsna hajka samo na virtuelnom nivou. Pa zamislite kako je divno pokemone lovite u prirodi, po banjama, na najlepšim turističkim tačkama Srbije.
Nadam se da će Jagodina prva da napravi hajku na pokemone, recimo u zoo-vrtu. Ima tamo šta da se vidi. Par bengalskih tigrova iz zoo-vrta u Jagodini, Sai i Nataša, dobili su tri mala bengalska tigrića, dve ženkice i jednog mužjačića. Kuriozitet je što su Sai i Nataša par u godinama, imaju po 18 godina i, kako reče upravnik, pre par dana su se ponovo parili. Jagodinci se nadaju da će kad odrastu tigriće trampiti za druge životinje. Uzbuđeni reporter je čak pronašao dečicu iz Kine pa je iskoristio priliku da ih pita jel’ lepše kod nas u Jagodini ili u Kini. Kažu deca – svuda je lepo. Pametna deca, vidi se. Posle otišli da vataju pokemonce.
