U Srbiji se građani, birači, navijači i gledaoci dele po nekoliko različitih osnova. Oko svih važnih društvenih pitanja postoje podele na nepomirljive tabore, a najnovija podela je nastala na malim ekranima. Odlaskom Žike Nikolića, u narodu poznatom kao Žika Seljak, dobili smo dve verzije iste emisije na dva važna TV kanala sa nacionalnom pokrivenošću. „Šarenica“ je postala jabuka razdora jer RTS smatra da je dotični format prepodnevne zabavne emisije kolažnog tipa smišljen i realizovan u njihovoj kući.
Koliko je meni poznato, a zanimalo me pa sam pitao autora, najveći kreativni doprinos dao je Aleksandar Tijanić koji je umeo da prepozna potrebe publike i među hiljadama poprilično bezličnih lica RTS-a posle 5. oktobra prepozna Žiku Nikolića kao Žiku Nacionale, čoveka koji će biti lice sa malog ekrana svakog subotnjeg i nedeljnog jutra. Žika je kao autohtona vrsta, fantastično pustio korenje u toj atmosferi i postao zaštitno lice te prve Srbije. Verujem da je uspeh TV lika važan za arhetipske slike jedne sredine, pa je tako Žika postao simbol uspešne migracije selo-grad, svojevrstan Radovan Treći, presađen na Savski venac sa rodne grude. To je sin ruralne Srbije koji se „snašao“ u velikom gradu, ali je to i vaš ćale sa zavičajnih skupova u Beogradu, ili teča iz provincije kojeg viđate po slavama. Sve to je Tijanić video kod Žike i zato mu valja skinuti kapu.
Onda je Žika otišao u penziju i konačno je dobio poziv da ode na Pink – kanal koji je pomenuti Tijanić postavio kao suprotnost RTS-u u borbi za gledanost.
Na RTS-u su propustili priliku da Žikin odlazak upotrebe za kreativno preuređenje prepodneva, već su pokušali da pronađu Žiku posle Žike. Rešenje je voditeljski par sa asocijacijom u imenu – kolega Šarenac i koleginica Ana Babić iz jutarnjeg programa. Koncept emisije se nije promenio.
Posle nekoliko nedelja emitovanja, pogledao sam rezultate gledanosti mada uvek gajim ozbiljnu dozu rezerve u decimale srpskih piplmetara i agencija.
Famozni šerovi pokazuju da je „Šarenica“ jači brend od Žike Seljaka, jer je uprkos promeni voditelja RTS uspeo da zadrži gledanost i čak bude ravnopravan sa Pinkom. Razlike u gledanosti su minimalne. Od ogromne gledanosti jutarnjeg programa RTS, Žika je uspeo deo publike da prevede na Pink, ali veliki deo je ostao u matičnoj kući. Da se ne lažemo, radi se o starijim gledaocima, pa je ovo u suštini rat RTS-a i Pinka za penzionere.
Šta se onda razlikuje?
RTS je pokušavao da se postavi i dokaže kao najvažniji čuvar nacionalnog identiteta. Pink se tu pojavljuje kao zvuk i slika Srbije u tranziciji.
U analizi medija imamo retku priliku da u emisiji istog imena i sadržaja vidimo dve paralelne stvarnosti i dve vizije Srbije. Gledaocima se prikazuje sa jedne strane tradicija kroz folklor, izvornu narodnu muziku, običaje i putopise, dok Žika na Pinku pokušava da toj slici da turbo zvuk i pogon i savremenije teme.
Čak se i preobukao i danas evidentno ima stilistu- pa je sad fensi seljak!
Tijanić je RTS određivao kao kontrapunkt Pinka; čak je godinama emitovan spot sa ismevanjem turbo folk estetike čija je kolevka Pink. Bez obzira na sve zamerke, RTS je uspeo da ostane najgledaniji TV kanal u Srbiji i trasira svoju budućnost kroz sajber platformu RTS Planeta. Ovaj mali test „Šarenice“ pokazao je da RTS ima svoj identitet koji nadilazi pojedinačne emisije, a to je nešto što većina komercijalnih kanala nije uspela da stvori.
Još jedna razlika je politički angažman Žike Seljaka, pa je fond gostiju u Pink Šarenici sada lista SNS-a za izbore u Beogradu. Premda je SNS pokidao na lokalnim izborima, televizijski rejtinzi ipak, ili na našu sreću, ne poklapaju se sa popularnošću političkih stranaka. RTS je u tom smislu ostao neutralan bežeći od politike u svakom obliku u ovom terminu.
Pokazalo se takođe da je kreativni doprinos većine naših TV zvezda u suštini minimalan iako veoma vole da svoje emisije prenose sa kanala na kanal. Šta je to u konceptu „Žikine šarenice“ na Pinku totalno drugačije od „Šarenice “ na RTS-u? Zaista jedina razlika koju sam uspeo da primetim jesu „Žikine pitalice“ sa sufliranjem gledaocima sa lažnim telefonom u rukama.
Šta bi onda bila suštinska razlika između RTS-a i Pinka, opisana kroz „Šarenicu“? Šta je to što se desilo Žiki kada je istu emisiju preneo sa jednog TV kanala na drugi?
Odgovor je, verujem, jednostavan i pre je vrednosne prirode. Sažeto u jednu reč – u pitanju je pristojnost u estetskom i etičkom smislu. Vezano za primer „Šarenice“, ovaj odgovor je moguće prikazati kroz dva značenja nadimka voditelja Žike. Na RTS-u je „Seljak“ geografska ili tačnije demografska kategorija, nimalo pežorativna, dok je na Pinku to oznaka za nedostatak obrazovanja i vaspitanja. Žika se, na moju žalost, na Pinku uprkos novom odelu „poseljačio“. Plašim se da voditelj Žika nije jedina žrtva ovog procesa jer se slična stvar desila u mnogim aspektima našeg društva.
