Značka, pištolj, lisice i mobilni. To je osnovna oprema njujorškog policajca, prvog digitalizovanog čuvara reda na svetu. Još pre tri godine Njujorška policija odlučila je da mobilni telefoni postanu osnovno sredstvo za komuniciranje, a prošle godine su se zvanično opredelili za telefone sa Windows operativnim sistemom. Iz mnogo razloga. Najpre, kompatibilniji su sa serverima koje koriste od android i ios telefona i imaju viši stepen zaštite što je u policijskom poslu bitno. A mogu i jeftinije da se nabave.
Ali, najbitnije je kako sistem funkcioniše i zašto su utvrdili da se superioran u odnosu na radio-stanice ili „motorole“ kako se kod nas popularno zovu. Jednostavno, kada su shvatili da policajci, kao i svi drugi, nose sa sobom svoje mobilne telefone palo im je na pamet da ih opreme aplikacijom u kojoj bi se nalazila baza svih sumnjivih lica i pojava. Potom su pomislili da bi aplikacija mogla da ode i korak dalje, da povezuje big data sa policijskih servera. U jednom konkretnom slučaju to je izgledalo ovako. Policajci su čuli da se puca sa krova neke zgrade, otrčali su tamo, pronašli tople čaure, a potom im je aplikacija sugerisala da u toj zgradi živi „lice s poternice“. Tužilac im je nalog za pretres poslao na telefon, to im je dalo za pravo da provale u stan gde su pronašli i uhapsili traženog sa još vrelim pištoljem i nešto dodatnog naoružanja.
Može i drugačije. Pozivni centar, čuveno „911“ prima nečiji poziv i operater prosleđuje informacije na server. Server preko baznih stanica traži pozornike najbliže kritičnom mestu i šalje im sve informacije potrebne da reaguju. Dakle, nema pozivanja radio-stanicom, pa da pola njujorških plavaca nagrne u isti kvart u potrazi za akcijom, kao na filmu.
Sistem se pokazao vrlo funkcionalnim i jeftinim. Koristi već postojeću infrastrukturu, telefoni su zaključani i neupotrebljivi ako padnu u neželjene ruke i ne mogu se prisluškivati za razliku od radio stanica. Pozornik na brzinu može da proveri informacije jer ih ima u memoriji koja se stalno osvežava. A može da se čita i kada nema interneta.
Srpska policija svakako bi morala da prouči ovo iskustvo, ali još bolje je da ga iskoriste turističke organizacije. Aplikacija koja bi u sebi sadržavala mapu sa svim gradskim linijama i bitnim mestima u kombinaciji sa GPS lokatorom mogla bi da navodi turiste po gradu i da im pomaže da se snađu u muzejima i restoranima. Ili da pozovu bezbedan taksi, plate BusPlus i zatraže bilo koju drugu vrstu pomoći na jeziku koji im je blizak. Mogla bi da se daunlouduje besplatno na punktovima koji markiraju ulice, u avionima i drugom prevozu kojim dolaze u grad, ne samo Beograd.
Zapravo, takva aplikacija valjala bi i onima koji u gradu žive, a još bolje je što bi mogla da se finansira iz reklama, najmanjih i najvećih. Ne mora policija uvek da bude najbrža.
