Foto: AP Photo/Markus Schreiber
Nemačka će, čini se, do februara uvesti obaveznu vakcinaciju za sve. Za to se založio i budući kancelar Olaf Šolc. Meru podržava ubedljiva većina, ali će sigurno izazvati proteste, a možda i svađu u novoj koaliciji
Važno je da „uvedemo opštu obaveznu vakcinaciju“, rekao je u utorak socijaldemokrata Olaf Šolc, koji će kroz nekoliko dana biti izabran za idućeg nemačkog kancelara. Inicijativa bi trebalo da bude nadpartijska i da kroz parlament prođe do početka februara.
„Da budem sasvim jasan, ja ću kao poslanik glasati za to“, dodao je Šolc tokom sastanka sa premijerima pokrajina i odlazećom kancelarkom Angelom Merkel.
Premda su reči pale iza zatvorenih vrata, Šolc zna da takvi citati redovno cure do medija, a nije isključeno da ih je baš njegov tim doturio novinarima „Špigela“. Vest je smesta postala glavna tema u Nemačkoj.
Jer, zemlja je usred četvrtog talasa korone kada se dnevno prosečno beleži gotovo šezdeset hiljada slučajeva novih zaraza. Svaka pokrajina radi po svome, ali su gotovosvugde nevakcinisani maltene odsečeni od javnog života, osim odlazaka u osnovnu nabavku. I za odlazak na posao često je potreban sveži test na koronu.
Šolc je u septembru odveo Socijaldemokrate do izborne pobede, a potom skovao takozvanu semafor-koaliciju sa Zelenima i Liberalima. I dok je u kampanji hodao po jajima kada je reč o obaveznoj vakcinaciji, sada se sasvim razmahao. Već u četvrtak bi sa pokrajinskim premijerima trebalo da donese važne odluke.
Budući kancelar traži trajni lokdaun za nevakcinisane, hoće da cepiva ubrizgavaju i apotekari, zubari i veterinari kako bi se do Božića dalo još 30 miliona doza. Tome će se doslovno pristupati vojnički – za šefa novog kriznog štaba postavljen je general-major Karsten Brojer.
U Nemačkoj je potpuno vakcinisano 68,5 odsto stanovnika. U 23,9 miliona ljudi koji još nisu primili ni prvu dozu broje se i deca do jedanaest godina koja još ne mogu da se vakcinišu (9,2 miliona), kao i ljudi kojima se vakcinacija ne preporučuje iz medicinskih razloga.
Nemilosrdna pera nemačke štampe podsetila su na lutanja odlazeće Vlade u kojoj je Šolc vicekancelar: od spore nabavke vakcina, do bućkuriša od mera i zavoda za javno zdravlje koji još komuniciraju faksom. I iznad svega, na zavetovanje svih bitnih političara da obavezne vakcinacije neće biti.
To ne znači da ideja ne nailazi na simpatije. List „Zidvest prese“ iz Ulma piše da se većina nevakcinisanih više ne može ubediti prijateljskim apelima. „Da, političari bi uvođenjem obavezne vakcinacije prekršili obećanje. Ali, iz dobrog razloga. Moramo da okončamo ovo vanredno stanje“, pišu ove novine.
Vodeći virusolozi i institut „Robert Koh“ podsećaju da je sa novim sojevima virusa potrebno barem 90 odsto cepljenog stanovništva kako bi se stekao famozni imunitet krda.
Jedna sveža anketa pokazuje da broj građana koji podržavaju obaveznu vakcinaciju gotovo u stopu prati broj vakcinisanih. Sada iznosi 69 odsto za (29 odsto protiv), a u julu je bilo skoro obrnuto. Cinici bi rekli da se tu vidi sav društveni sebičluk – ko primi vakcinu, odmah postaje „zakleti vakser“.
A slično se može reći i za političare: na obaveznu vakcinaciju su se usudili tek kad je pandemija otišla dovraga, te kad se stabilna većina glasača zalaže za tu meru.
Kako je pojašnjeno ovih dana, ne radi se o „prisilnoj vakcinaciji“. Dakle, policija nikog neće voditi na cepljenje, ali će udarati po džepu. U susednoj Austriji, koja takođe od februara počinje sa obaveznom vakcinacijom, kazna će oznositi 3.600 evra po propuštenom terminu za cepljenje. Dakle, 7.200 za dve doze.
Nema sumnje da će Šolcova inicijativa na ulice izvesti desetine hiljada nezadovoljnika i završiti na proveri pred Ustavnim sudom u Karlsrueu. Taj je sud je ovih dana doneo odluku da su čak i drastične mere poput zatvaranje škola i drugih zabrana opravdane u „krajnjem slučaju opasnosti tokom pandemije“.
To je pikantno jer je među podnosiocima žalbe Ustavnom sudu bio i poslanički klub Liberala koji sada sa Socijaldemokratama i Zelenima stupaju na vlast.
Šolc će, kako se pretpostavlja, pokušati da izbegne svađu sa koalicionim partnerima tako što će insistirati da poslanici o obaveznoj vakcinaciji glasaju po savesti, a ne po partijskom diktatu. Pa onda, ako pokoji Liberal i bude protiv, naći će se pokoji opozicioni poslanik da to nadomesti.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Meni na mitinge i skupove ne mora da dođe niko ko ne želi“, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tvrdi da zaposleni u javnom sektoru nisu pod pritiskom da prisustvuju mitingu SNS 21. marta
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da je Srbija kupila kineske CM-400 rakete dometa preko 400 kilometara. Srpska vojska tako raspolaže raketnim sistemom kakav je u Evropi, ako se izuzme Rusija, jedinstven
Nadam da doprinosim podizanju svesti, zato što izjava da su svi Hrvati ustaše doprinosi da se bolje sagleda kakav je položaj Srba u Hrvatskoj, kaže potpredsednik Skupštine Vojvodine Nemanja Zavišić
Premijer Đuro Macut je po ulasku u politiku gotovo udvostručio vrednost svoje imovine koja je sada vredna oko dva i po miliona evra, otkriva KRIK
Tužilac Miodrag Marković krši zakon jer advokatici oštećenih studenata ne dozvoljava uvid u spise predmeta, kaže za „Vreme“ docentkinja Fakulteta dramskih umetnosti Jovana Karaulić
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
