Nekoliko nedelja sam talac sukoba operatera Radijus Vektor sa televizijama B92, Prva i Happy, pa sam dobio priliku da se detaljno upoznam sa recentnom produkcijom televizije Grand i Grand 2. Stekao sam popriličan uvid u glavne žanrovske tokove i estetiku turbo-narodnjaka nove generacije.
Prvi utisak je svakako sećanje na praistoriju ove muzike i Televiziju Palma, koja je daleko pre kablovskog formata praktično postavila pravila igre. Već posle tri dana počećete da prepoznajete izvođače i refrene, što vam je dovoljno da se pokažete na bilo kojoj srpskoj svadbi. Niko ni ne pokušava da se udubljuje u tekst druge strofe, važno je samo da ćete moći da podignete ruke na refrenu. Dnevna lista se minimalno menja – kolege su formatirane u potpunosti, a jedini govorni sadržaji su povremeni gosti u nekakvom studiju nalik na dnevnu sobu Lee Kiš ili Sarape i Dee na Pinku. Možda ćete zakačiti paparazzo izveštaj gde se vide pevačice kako provode „radni odmor“ na Crnogorskom primorju, eto još prilike za sise i dupeta. Sve ko na Palmi, samo nema invencije u džinglovima kojima bi se naglasio identitet TV kanala. To se postiže delovima nastupa iz emisija Grand produkcije – „Zvezde“ i „Zvezdice“, „Nikad nije kasno“ itd. Gde se lepo vidi žiri, Sale Popović i najavljivači sa i iza bine. Nema greške, nije Pink.
Što se kvaliteta produkcije tiče, tu je napredak veoma vidljiv. Ipak je Palma, baš kao i ZM (zabava miliona) čedo devedesetih, sada smo u novom veku. Sve zvezde Granda zaista dobiju spot za svoje hitove u vrhunskoj produkciji. Međutim, uprkos uloženim parama i tehnici, vidljiva je neverovatna monotonija u kreativnom pogledu. Ako ste bata (ili vas tako oblače) i zvezda ste Granda, dobićete spot sa sledećim obaveznim elementima.
Nulti nivo je isečak iz emisije gde ste nastupili na play back. Bedno.
Ukoliko ste malko manja zvezda, al’ svejedno zvezda, onda je to luksuzan stan u novogradnji ili hotelska soba gde se pevač po krevetu ili spavaćoj sobi prevrće sa manekenkom. Razlika je samo u dramaturgiji, pa ili se seća jastučenja koje mu danas nedostaje, ili se sušio pa sad jastuči da nadoknadi. Sledeći nivo je divlja priroda – lepote Srbije i Crne Gore, dakle spot na Rasimov vaučer. Tu je on obično sam na obali, steni, nasred polja, pa ga snimaju dronom. Eventualno je tu i ona, ali kao vizija, ređe je privatavanje u prirodi.
E, a kada ste baš faca – onda vam sleduje Dubai ili Tajland. Tu su i dve egzotične manekenke, možda i transrodne osobe, ali naši nisu provalili. Tu se pokazuje raskoš, pa je logično pitanje porekla novca za takav život toliko mladih ljudi – što bi rekô Ćoro iz Sjećaš li se Doli Bel? – nije kriminal, al’ inklinira!
Kod devojaka je sve mnogo lakše. Donji veš, pa nekoliko drugarica isto u vešu, ali se lokacija menja – studio sa pozadinom, klub-splav, more i konačno, pogađate, Dubai ili Tajland. Morate imati one brushaltere sa cirkonima i bodi sa nekim alkoholom u rukama. Što bi rekla moja baba, ova deca nemaju kuću, jer se ama baš nijednom ne pojavljuje ambijent koji ne deluje kao provod ili mafijaški štek.
Možda najbolji opis ovog životnog stila našao sam u pesmi izvesne Nele Vidaković simboličnog naziva – Emirati!
Evo refrena koji sve objašnjava:
Sad me prati maserati,
sijam kao Emirati,
malo Pariz, malo Beč
veruj mi na reč.
Neće stati maserati
još sijaće Emirati
bez tebe mi bolje sve
hvala što si ostavio me…
U želji da nas fascinira svojim seksipilom, Nela previđa činjenicu da bi je za pojavljivanje u javnosti u Emiratima u kostimu poput onog u spotu verovatno kamenovali. Takođe, eksplicitna seksualnost svakako nije osobina arapskog sveta, osim u slučaju otvorene prostitucije, jer se ženska lepota prikazuje kao skrivena i rezervisana isključivo za njenog supruga. Nela ostaje evropljanka u smislu emancipacije i žene koja nije objekat već ima inicijativu. Emirati su samo simbol nemerljivog blaga, Ali-babina pećina.
Tu je možda najveći zaokret u geopolitičkom smislu u odnosu na Televiziju Palma, koja je simbolično bila prikazana kao Palma koja se uvija i đuska sa opančićima i šajkačom. Za moju generaciju, koja je sazrevala osamdesetih u popularnoj kulturi, simbol provoda je bio na Zapadu, pa bila to Amerika ili Zapadna Evropa. Čak su i budući pop narodnjaci to definisali slično, pa je Dino Merlin pevao kako mu je „život Švicarska, skoro pa savršen“. Današnje generacije mladih, baš kao i politički vrh Srbije, to blagostanje ipak vidi na Bliskom ili Dalekom istoku. Ova promena vizure je zanimljiva, jer Zapad ostaje za Grand i njegovu publiku zanimljiv samo ukoliko tamo žive i rade naši ljudi, pa je to lokacija za tezge. Provod je ipak negde drugde, jer Emirati sijaju kao Beograd na vodi.
