Hoteći da iziđem u susret željama potrošača poslao sam upitnik na hiljadu adresa koje sam izabrao udarajući markerom žmurećki po imeniku umalo ne rekoh Telenora, po imeniku što je nama naša Pošta dala. Dakle: o čemu biste voleli da svake bogovetne sedmice čitate u nedeljnim novinama?
1. O životu, radu i neradu velikih ljudi (Koštunica, Tadić, Aco Tomić, Albijanić, Mihal Ramač, Vladeta Janković…)
2. O tzv. običnim ljudima koji nikada ne pišu pisma uredništvu niti se žale na odluke odozgo (RTS-a da im natura pretplatu, Vlade da im prodaje marke za obnovu verskog objekta etc.)
3. O ljudima koji iz senke velikanima pomažu da budu takvi gorostasi kakvi jesu (je li novi ustav tajni i anonimni poklon premijerove supruge? kako su se upoznali predsednik Vlade i šef njegovog kabineta? jedan dan u životu šefa kabineta, serija „Nikita“…)
4. O osobama koje nisu u senci a bilo bi možda bolje da jesu: kako bi izgledao tajni snimak razgovora predsednika Vlade sa Nebojšom dr Krstićem iz Idola, kad mu je predsednik ponudio savetničko mesto (premda je možda bilo i obratno: možda je u interesu Srbije i samog predsednika Tadića dotore ovo sâm nesebično predložio)?! Koliko je desetina hiljada birača izgubio DS zato što je gospodin savetnik na internetu branio poslodavca? Kakvo beše zdravstveno stanje Koštuničinog savetnika g. Simića dok je hvalio način na koji je donesen Ustav – da li postoji klinička besvest?!
5. O ličnostima do juče nezamenljivim a danas izručenim zaboravu: gde je građanka N. kojoj je Koštunica bio desna ruka, gde sada radi, kako podnosi to što joj se štićenik oteo te što je okružen ljudima kojima je okružen? Je li istina da se Gorica Gajević hrani u kuršumlijskoj narodnoj kujni i da joj kosa uopšte nije prirodno riđa nego je proseda kao kosa neke njene vršnjakinje koja se nije nikad ni farbala? Je li Ž. M. Simić žrtva autolustracije ili uspešno prodaje sigurnosne kamere zaboraviv da je ikada bio tiraninov savetnik? Bi li Aleksa Buha, nekadašnji ministar informisanja u Republici Srpskoj, održao seriju predavanja o zdravoj ishrani („Kako ne dobiti nijedan gram za deset godina“) i književno veče „Kaput gospodina Buhe“ gde bi odao tajnu skladištenja, hemijskog čišćenja te pravilnog nošenja crnog kaputa koji mu stoji kao saliven i u kojem kao kakav vračarski bard ćutke svakog dana prolazi kroz arhipelag kafića praštajuć nemo milionima danguba što ne znaju njegov istorijski značaj i njegovu ideju da u Bosni organizuje eskadrilu kamikaza?
6. Presahli vodotoci ili šta se zbilo sa ličnostima iz kojih je svakog dana izbijala bujica a koje se danas retko oglašavaju i još ređe pojavljuju? Je li za Čavoškog kolumna u „Glasu“ bila prijemni za sanjani SANU?! Ja ga još i vidim kako šeta psa, ali kako je drugima koji su se navukli na njegov svetonazor, logiku i jezik pa su sada kao ribe na suvom?
7. Da li celebrities drže reč? Nije li Javni servis bio dužan da snimi Zdravka Čolića kako napušta remiks u Londonu, kako ga na Hitrou njuše službeni kerovi za koje je naš miljenik potencijalni terorist kao i ma ko drugi? Policajci ga teraju da se izuje, a on sve trpi jer zna da ide na referendum… Zašto ga na aerodromu „Nikola Tesla“ nije sačekala Miljkovićka da ga nežno, kao da je legendarni Čola dete sa Kosova a ne iz Sarajeva, upita kakav je bio let i hoće li pravo na glasaće mesto? Pa da na TV-u vidimo i šta je pustipustimodu zaokružio: ako su pojedinci glasali za mnogobrojnu rodbinu, ako su obitelji skupa glasale u jednom boksu, zašto se ne bismo osvedočili da je g. Čolić održao reč i zaokružio pravilan odgovor?
8. Rubrika „Gde su, šta rade“ nije moj izum, ali zašto odbaciti ono što se pokazalo dobrim? Danas sam van pešačkog prelaza propustio pešaka koji je bio u dilemi da me pozdravi a bogme i ja njega; ispostavilo se da sam život poštedeo Ivanu Markoviću iz JUL-a, setio sam se toga dok je zamicao ka Molerovoj (gde će možda ugledati A. Buhu), bilo je prekasno da ga kočeći u zadnji čas obesno nateram da odskoči ka trotoaru kao neko uvećano jare. Ima lepo odelo, a kako mu je u duši to samo on zna. U ovoj rubrici mesta bi bilo za Bubu Morinu, Radomana Božovića, Dragane Tomiće i sl.
9. Biste li čitali još o suvišnim ljudima kojima noćni autobus ode ispred nosa a neshodno noćnom redu vožnje? Ili kakva se, kao u vaterpolu, podvodna borba vodi između kafanskih muzikanata i gostiju koji davanju bakšiša pružaju sve organizovaniji otpor? Hoćete li još koji put o gostioničarima? Divlje bašte drže na parkinzima i još se preteći isrklješte na vozača ako ovaj sa susednog parking mesta nežno pomeri saksiju, ilegalni saobraćajni znak koji veli ODBIJ! Samo nemojte posle reći kako je trivijalno i nepristojno baviti se parkiranjem, paukom i samim sobom dok Ahtisari Kosovu piše verdikt!
&
Do zaključenja ovog broja stigla su 864 odgovora, od kojih je dvanaest proglašeno nevažećim: sedam ispitanika rado bi čitalo o svemu ponuđenom, ali i o mnogim fenomenima kojih u anketi nije bilo, za preostalih petoro nijedna od predloženih tema ne dolazi u obzir! Čak 647 ispitanika rado bi, što nije ni čudno, čitalo o Predsedniku Republike: je li postavljajući Nebojšu za savetnika priznao da je ovaj pametniji, ili je potonjega ustoličio baš zato da bi i sam osećao intelektualnu premoć? Da li za medicinu uveliko izgubljeni lekar bez granica naprosto pravi predsedniku društvo i da li od društva (našeg) prima apanažu poput dvorkinje na koju je princeza uperila svoj kapriciozni prstić?
