Ako koristite internet, trebalo bi da vam čestitam. Postali ste „Tajmov“ „čovek godine“, što se smatra prestižnom titulom. Ovaj magazin je odlučio da, umesto iranskog predsednika Ahmadinedžada i severnokorejskog Kim Džong Ila (koji su bili u najužoj konkurenciji), titulu najčoveka za 2006. dodeli „(neznanom) korisniku interneta“.
U objašnjenju/opravdanju kaže se da su u protekloj godini korisnici interneta pokazali da se svet bitno menja i da su oni za to zaslužni. Oni sami plasiraju vesti, otvaraju teme, komuniciraju, ne dozvoljavajući da na njih bilo ko vrši uticaj, spinuje ih i već tome slično. Obični ljudi (tj. neki od njih) postaju megazvezde nakon što svoje video-materijale prikažu na Jutjubu ili svoj profil okače na Bebo.com ili Majspejs. O zvezdama-blogerima da i ne govorimo.
Ova odluka „Tajmovog“ uredništva nije, međutim, naišla na apsolutno razumevanje u sajber svetu. Mnogi internet korisnici smatraju da je njihov izbor za „ličnost godine“ trivijalnost, odnosno podilaženje redakcije „Tajma“ najvećem medijskom tržištu, a to internet jeste. Neki čak dovode u pitanje dostignuća interneta, naročito ono što se događa u poslednje dve-tri godine. Po njima, „Tajm“ je „nagradio“ opštu beslovesnost i egzibicionizam koji caruju na takozvanim socijalizujućim sajtovima.
Iako odluka „Tajma“ deluje površno, mislim da je ne treba samo tako posmatrati. Promena u načinu života koju je internet doneo zemljama u kojima se najveći broj korisnika na mrežu kači broudbend vezom neshvatljiva je za one kojima se internet još uvek prodaje na sat ili megabajt (ma koliko malo ili mnogo taj megabajt koštao). U Americi, gde „Tajm“ izlazi, internet se već preklapa i sa televizijom i sa telefonijom. U Velikoj Britaniji je vest da je uhapšen muškarac kojeg sumnjiče da je u poslednjih nekoliko nedelja ubio pet prositutki ilustrovana profilom tog čoveka na Majspejsu, uz podrobnu analizu teksta i fotografija koje je tamo objavio, pa i ljudi koje je naveo kao svoje prijatelje. Nije bilo potrebe da novinari zapitkuju komšiluk koji bi ga hvalio kao finog i povučenog, sam se opisao na internetu kako već današnji red i običaji nalažu.
Ipak, mislim da je uredništvo „Tajma“ malo preteralo ili, u najmanju ruku, nije dobro definisalo tog internet korisnika. Meni on više liči na nekoga ko živi na Zapadu ili barem po tamošnjim pravilima. Prosečan internet korisnik u Srbiji još uvek je pretežno posmatrač, onaj koji na žurki naslonjen na zid posmatra one koji se dobro zabavljaju.
Ništa nije bolje ni na širem planu, barem kada je o ovom regionu reč. Jesmo li iskoristili internet da se bolje razumemo sa susedima ili onima čija je ambicija da nam to postanu? Je li to prostor na kojem obični građani otvaraju debatu o bilo čemu što ih se veoma tiče, neopterećeni ambicijama političara? Ili ga koriste da na njega istresu frustracije koje im nameće politička i društvena elita? I zašto se (gotovo) sva naša internet socijalizacija svodi na agresivnu raspravu?
Ne znam za vas, ali dok ovo ne odgonetnem ne mogu sebe da doživim kao „Tajmovu“ ličnost godine.
