Izborna noć na televiziji ovde postaje gotovo regularan šou.
Prvo dva dana imamo sve bizarniju „predizbornu tišinu“.
Uoči nje, imamo neverovatno zahuktavanje kampanje, do mere kada se prevazilaze zakoni fizike i Aleksandar Vučić se simultano emituje na 3 TV kanala.
Kad usfali, tu je uvek Studio B, koji će reemitovati bilo koji program ukoliko je na njemu Vučić. Pred izbornu tišinu sam čak uspeo da vidim jedan TV spot gospodina Stamatovića, domaćin emitovao jednom, pred fajront.
Ipak, vrhunac TV kampanje je porodični nastup Vučića na Happy televiziji kod Marića, gde se uvek desi ponešto nepredviđeno. Prošli put je sevnulo dupe jednoj aktivistkinji, a ovog puta je pozlilo jednom momku. To je aktivista koji je već statirao u spotu u avionu, pa se u javnosti polemisalo o autentičnosti njegovog padanja u nesvest. Bilo kako bilo, opet smo gledali politički rijaliti.
Ove izbore obeležiće i jedan medijski fenomen vezan za štampana izdanja dnevnih novina, jer su sva izdanja u istom danu imala identičnu naslovnu stranu – reklamu za AV. Izuzetak su bili „Danas“ i „Informer“, ali iz sasvim različitih razloga, prvi zbog političke nepodobnosti, a drugi zbog formata. Zlobnici bi rekli da je u pitanju minuli rad. Ako poželite da prelistate novine, okrenete prvu stranu, a tamo gle čuda – opet Vučić. Bio je to plaćeni oglas, marketinški potez, ali i simboličan prikaz diverziteta medija.
Onda je usledila ta – kobajagi tišina.
Iako se ne govori o kandidatima, gledali smo dva dana predizbornog namigivanja. Posebno je to bilo upadljivo na Televiziji Pink. Kod Sarape i koleginice je, recimo, celo jutro bio izvesni makedonski kolega koji je objašnjavao „makedonski scenario“. Užasno zanimljiva tema za gledaoce Pinka u ranom jutarnjem terminu, poslovično namenjenom pitanjima spoljne politike u regionu.
Ovo namigivanje ima i druge oblike, jer je, na primer, Žika Šarenica, posle mitinga u Kraljevu, postao maneken vladajuće koalicije. Istu poruku šalje i Nada Macura dok nam govori o slojevitom odevanju ili uzimanju tečnosti. Zamislite kako bi izgledali Nadini saveti pred mitinge – obucite se slojevito, ali udobno zbog putovanja busom, vodite računa o ishrani, izbegavajte sendviče, pijte dosta tečnosti i vodite računa da se ne zanesvestite u prisustvu Premijera, ili gospodara Vučića. Redovno uzimajte terapiju, iz bilo kojih novina, isti je lek, samo različiti proizvođači, a količinu dozirajte sami…
Što se tiče izborne večeri, tu smo navikli na jednu vrstu lude trke da se što pre objave rezultati. Na prošlim parlamentarnim izborima, to je jednu agenciju zamalo koštalo ugleda, ali je ovaj put bilo nešto lakše predvideti pobednika. Pitanje za medije je bilo nešto drugačije – hoće li biti pobede u prvom krugu. Već oko 22h to je postalo jasno i ostatak večeri smo gledali manje više tužna uključenja iz izbornih štabova. Posebno je tužno bilo kod radikala, iako su novinari listom hvalili tradicionalni kvalitet pečenja, kao da su u pečenjari, a ne u izbornom štabu političke stranke. Kod Belog je vatromet bio već u 21h i počela je žurka.
Ostatak vremena su analitičari i kibiceri uglavnom horski hvalili pobednika.
Razlikovao se samo program N1 gde je kolega iz „Danasa“ (to su oni bez omota) Draža Petrović najbolje definisao protekle izbore – kao „laki jutarnji trening Aleksandra Vučića“.
Vizuelno, najviše se potrudio Pink, brojem gostiju, uključenjima i čudom tehnike – virtuelni studio, sa koleginicom u plavom ansamblu. Kad ona čita procente, kandidati u formi holograma iskorače sa slike i stanu pored nje. Prvo iskorači Aleksandar, levo od voditeljke, u prirodnoj veličini. Onda desno od nje iskorače jedan po jedan ovi ostali, ali gle čuda, niži su od nje. Čanak i Šešelj su mršaviji, a Radulović i Beli niži. Pošto je uzbuđenje veliko, ona je neprekidno grešila govoreći „na osnovu prebrojanih glasića“, što je divna omaška za „prebrojane listiće“. Naravno, grešilo se i kod definisanja procenata, odnosno da li se radi o uzorku ili ukupnom broju listića. No, kome je do tih detalja dok su glasići tako lepo pevali pobedničku pesmicu – kao Đulići!
Na kraju pobeda i pobednički govor, i ponovo je bilo neobično važno gde ko stoji i koliko bučno aplaudira. Pobednik je Bogoljub Karić koji se najviše veselio, a na slici je nedostajao, baš kao i prethodnih dana, čovek za čijeg naslednika se vodila bitka. Toma Nikolić je, navodno, bio virozan, pa nije bio raspoložen za pesmu i veselje, što bi se reklo – da se ne ljubimo. Onako usput je najavio da se, kad ozdravi, neće vraćati u stranku. Tako je potpuno tiho, uz laku virozu, Toma izašao iz mandata, a Srbija iz izborne groznice.
