Da sam imao prilike da prošle nedelje negde javno kažem koji događaj je na mene ostavio najjači utisak, svakako bih se opredelio za ubistvo tri mladića, praktično dečaka, u skopskom naselju Čair. Ovi momci ubijeni su u jednom internet kafeu, a kao motiv navodi se krvna osveta. U tom događaju susrela su se dva sveta, jedan koji radoznalo gleda u budućnost oličenu u prihvatanju novih tehnologija i drugi koji bi te radoznalce da zadrži u mraku naopakih tradicija. Po svaku cenu.
Prethodni primer samo je radikalniji ili, bolje rečeno, ogoljeniji od drugih, sličnih, koji takođe ukazuju na odbijanje ovog regiona da ga informatička revolucija duboko i suštinski promeni (kao što se dugo opirao i promenama koje je donosila industrijska revolucija). Verovanje u ispravnost tradicije, ma kakva ona bila, takvo je da se svi ti noviteti koje moderno društvo nameće koriste samo ako se mogu staviti u njenu funkciju.
Dobra ilustracija za ovu priču je, recimo, sajt savekosovo.org koji uređuje američka agencija Venejbl (Venable), inače unajmljena od strane Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije da lobira za srpske interese u američkim institucijama. Ako se o ovom sajtu sudi na osnovu onoga što on nudi američkoj publici, ocena je veoma loša. Celokupan sadržaj usmeren je na satanizovanje kosovskih Albanaca i njihovog rukovodstva kojima se pripisuje islamski fundamentalizam, pripadnost Al kaidi i mržnja prema svemu hrišćanskom. Takvom zlu (tvrde autori) može se stati na put samo zadržavanjem Kosova unutar Srbije, koja je sposobna da sve to zauzda. Silom, naravno. Uprkos tome što ista ta Srbija nije u stanju da pronađe jednog begunca čak i kada je to najviši državni prioritet.
Teško da ta priča može da prođe u Americi, čiji vojnici i građani na Kosovu nemaju većih problema sa „islamskim fundamentalistima“, ali je zato veoma primamljiva onima koji za takav sajt plaćaju. A ako je naručilac posla zadovoljan, ko smo mi da kritikujemo?
U takvom poretku stvari nebitno je što se sajt SaveKosovo.org gotovo ne vidi ni na jednom bitnom internet pretraživaču, ako se pretražuje po bilo kom terminu vezanom za Kosovo osim, naravno, „savekosovo“ (kao jedna reč). U suprotnom, autori i inicijatori sajta razumeli bi medij na kojem nude svoje ideje, a tada bi (spreman sam da se kladim) i te ideje bile makar malo drugačije, afirmativnije, tolerantnije, inteligentnije.
Međutim, ni ona Srbija koja je internet zdušno prihvatila nikako na toj mreži da se skrasi, što jednako važi i za Crnu Goru. Raspad državne zajednice ponovo je otvorio pitanje nacionalnih internet domena. YU domen i dalje caruje, CS koji je dodeljen državnoj zajednici nikada nije ni zaživeo, a za nove domene dve sada nezavisne države jednostavno više nema odgovarajućih slovnih kombinacija! Na C, M i S gotovo sve varijatne su icrpljene. Crna Gora stoji nešto bolje (izbor na slova C i M, a još uvek je slobodno .me). Srbija ima na raspolaganju još .sf, .sp, .sq, .ss, .su, .sw i .sx, ali treba požuriti jer nove države niču ko pečurke. SJ su tako nedavno zauzeli Svalbard i Jan Maren ostrva.
Naravno da ima mnogo onih koji će reći da je pitanje nacionalnog internet domena trivijalno u odnosu na trenutno važnija pitanja od nacionalnog i državnog interesa. Ja o tome, zapravo, i pišem od početka ovog teksta.
