San i java:
Zlatne godine i guber
U utorak ujutro bio sam malo konfuzan zbog promene terapije protiv hipertenzije i na poslu sam vedro pričao kako sam sanjao nekakva obraćanja Aleksandra Vučića javnosti u kojima je pominjao Lazara i Murata, činjenicu da od svoje plate kupuje flašicu vode koju pije na konferencijama za štampu, nekakav sastanak sa savetnicima Donalda Trampa… i, što bi rekla deca, još svašta nešto.
Kolege su me gledale zabrinuto, zavladao je muk hladan kao večera u studentskoj menzi, pa su mi saopštile da nisam žrtva promene terapije, već da se to zbilja dogodilo.
Naknadnom proverom za sve što sam mislio da sanjam pokazalo se tačnim, jedino nisam našao pismeni trag za onu vodu, možda sam to ipak sanjao, ali i to nekako liči na Vučića. Samoproglašeni zaštitnik svakog narodnog dinara, čovek koji je „pocepao“ prvi nacrt budžeta za iduću godinu, vlasnik svih cifara i statističkih podataka – manje-više neproverivih u zvaničnim statistikama – oličenje skromnosti, marljivosti i štedljivosti, mogućno je sasvim da kupuje sam sebi vodu.
Izem ti, rekao bih, takvu državu koja, po rečima kupca vode, ulazi u „zlatnih pet godina“, a nema para za premijerovu vodu.
Prvak opštih mesta iz narodnih izreka i poslovica u tim gotovo katarzičnim objavama srpskoj javnosti rekao je, između ostalog, veliku mudrost da „možemo da se pružamo samo onoliko koliko smo dugi“, odgovarajući na pitanje novinara da prokomentariše izjavu predsednika Srbije Tomislava Nikolića da na vojsci ne sme da se štedi.
Vučić je istakao da poštuje stavove predsednika Republike i da Nikolić odgovorno obavlja posao, a da njega, premijera, zapada da govori neprijatne stvari.
„Ja moram da govorim istinu“, istakao je predsednik vlade, što prevedeno na srpski znači da Tomislav Nikolić laže ili u najmanju ruku da ne mora da govori istinu.
„Predsednik je vezan za vojsku, želim tu izjavu da razumem kao njegovu želju da vojska bude zadovoljna“, naveo je Vučić, ali podseća: „Plate mogu da rastu onoliko koliko budemo sposobni da budemo marljivi da napravimo veći rast.“
Tomislav Nikolić je, inače, patetično tvrdio da je vojska stub srpskog društva u svakom smislu i to je bio povod za nove ozbiljne spekulacije o nekakvom sukobu Vučića i Nikolića, posebno ako je ovaj drugi zbilja „vezan za vojsku“, što kao pretpostavka nadilazi moje shvatanje realnosti, a Nikolićevo, verujem, još više.
On se, prosto, zagrejan idejom da bude predsednik još pet godina, obraća raznim ciljnim grupama, spreman da se svako malo i na sva četiri šora srpske čaršije predstavlja kao podržavalac nekog od umišljenih stubova. Ovaj put vojske, ali ako zatreba setiće se on i onog što mu do sada nije palo na pamet – na primer, da učitelje proglasi za stub, pa posle lekare i ko zna koga sve ne.
Vučić je podsetio, a povodom pitanja vezanog za zahteve Vojnog sindikata s protestnog skupa u Beogradu, da će pripadnicima Vojske Srbije plate biti povećane za pet odsto.
„MMF nije želeo nikakvo povećanje vojsci i policiji“, podsetio je premijer i dodao da stalno sluša neistine, na koje mu je teško da neprestano odgovara, poput one da Albanija izdvaja više od 106 miliona za vojsku, da mnogi izdvajaju više od Srbije za vojsku.
„Mnogo ulažemo u vojsku, proporcionalno našem BDP-u. Danas je samo devet NATO zemalja ispred nas po ulaganju u vojsku“, zaključio je i pozvao one koji se „sprdaju sa 5000 dinara jednokratne pomoći“ da mu daju 100 miliona evra, pa da vlada da još po 5000 dinara.
„Što kukate kada je za RTS trebalo da se plati 200 dinara. Kada je putarina do Novog Sada sa 190 povećana na 209 dinara, od toga je napravljen desetodnevni događaj. Ovde je 19 dinara užasno, a 5000 nije ništa“, zaključio je premijer, uz moje skromno podsećanje da je on u kampanji tvrdio da će ukinuti pretplatu za TV, ali, pošteno, to je bilo pre nego što je izabran i od kada je naučio da možemo da se „pružimo samo koliko smo dugi“.
Predsednički izbori:
Svi na mene
Premijer Aleksandar Vučić poručio je, u tom istom talasu egzaltacije, „kandidatima na društvenim mrežama“ za predsedničke izbore da pobeđuju i dalje, napominjući da se pita šta će biti na pravim izborima.
„Koliko ih je do sada pobedilo na tim glasanjima – Šešelj, Jeremić, Janković, Milenović, Boško Obradović, a Tadić je bez konkurencije… Uvek je pobednik kada reši da se kandiduje. Već imamo najmanje četiri pobednika, a biće ih još i svi su već postali predsednici“, primetio je Vučić.
On je poručio i da neće dozvoliti da „mejnstrim srpske politike i glavna mustra srpske politike“ bude da vam neko psuje i oca i majku i da pritom tog kome psujete roditelje okrivljujete da vam je on za nešto kriv, ukazujući da ono kroz šta je prošao poslanik SNS-a Aleksandar Martinović „ni pas s maslom ne bi pojeo“.
Upitan (ozbiljan kandidat za najgluplje novinarsko pitanje u poslednjoj deceniji) da li se oseća kao da je u istoj situaciji kao kada je Murat rekao da „svi Turci krenu na Lazara“, Vučić je rekao da on ne liči na Lazara, a da ovde nema junaka, ni ozbiljnih stratega kao što je bio Murat.
„Murat je bio ozbiljan čovek i vojskovođa, a ovi naši ne mogu ni skute da mu nose. Što se mene tiče, smešno je da o tome pričam“, ispričao je premijer.
Prema njegovim rečima, ta filozofija „svi na jednog“ traje već dugo.
„Svi su napravili neke svoje pojedinačne dogovore. Ja vidim da i lokalne samouprave prave dogovore sa drugim strankama po principu udari ti po Vučiću, samo nemoj na mene. To svi rade, i mnogim tajkunima i dokonim političarima – svima smetam“, zaključio je premijer.
Ponovio je takođe da Srbija nikome ne može da bude „rezervna klupa“, po principu – kada ne uspete kao kandidat na jednom mestu, onda se preporučujete u trci za predsednika države.
Vučić je, komentarišući najavu u medijima da se Vuk Jeremić kandiduje za predsednika države, rekao da već u medijima ima 10 kandidata za predsednika i isto toliko pobednika. Sve Murat do Murata…
„Verujem da će to narod dobro da proceni. Ima još mnogo do izbora i neću time da se bavim, bavim se ozbiljnim temama“, rekao je premijer.
Opozicija, ovako rasparčana, usitnjena i politički ponižavana u Skupštini Srbije, odnekud vidi da će je pitanje predsedničkog kandidata vratiti u orbitu, a slatku jezu podgrejao je i Aleksandar Vučić izjavom od pre neki dan da neće pristati na neku mrljavu kohabitaciju (u slučaju da pobedi neki kandidat koga SNS ne podržava).
Toliko o tome da tom temom neće da se bavi, a svako malo je podmeće javnosti.
Onda će on (u slučaju nezdrave kohabitacije) navodno da podnese ostavku i sad ovi što gaje nade da će biti kalifi umesto kalifa predsedničke izbore vide kao prečicu u detoniranju Vučićeve moći.
Formula:
Posao, kuća, posao…
Premijer Aleksandar Vučić je rekao da se u Abu Dabiju video sa savetnicima novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa i da je moguće da se ostvari komunikacija sa Trampovim kabinetom i neka vrsta saradnje.
Srpski premijer je to rekao nakon novinarskog pitanja o njegovom boravku u Abu Dabiju i kritikama da je tamo bio da gleda poslednju trku šampionata Formule 1.
„Bio sam u Šamzi taueru i tamo sam se video sa Trampovim savetnicima, predsednikom Ruande, premijerom Nigerije, ljudima iz arapskog sveta, kao i sa vladarima iz Abu Dabija i Dubaija. To je moj posao“, rekao je Vučić.
Kako je rekao, njega „Formula 1 ni ne interesuje“, ali da bi drugačije bilo da su na programu bili „košarka, boks ili fudbal“.
Ne vidim, dodao bih ja, ništa loše u tome da se odgleda trka Formule 1, ako čovek ima priliku da je gleda. Ali, očigledno, to ne ide uz pretpostavljeni lik čoveka koji sam sebi kupuje vodu i u naše ime se „prostire koliko je dug“. Ostalo je još da obavesti Trampa ko su mu ti savetnici.
