Ne znam da li vam je poznato, ali dominiramo u broju pozitivnih mišljenja Venecijanske komisije. I ne samo Venecijanske, nego i u raznim ocenama kreditnog rejtinga, doing biznisa i sl. Makar je takva interpretacija vlasti u Srbiji. A ako se nekad i zalomi neko drugačije mišljenje o nečemu (npr. o stanju demokratije ili netransparentnosti), svima je odmah jasno o čemu se radi – klipovi u točkove progresa koje pokušavaju da podmetnu sile zla. A i kako drugačije, kada nas vode nepogrešivi.
Na poslednjoj sednici Evropske komisije za demokratiju putem prava (Venecijanske komisije), 24. oktobra 2022. godine usvojeno je mišljenje o tri nacrta zakona kojim se sprovode ustavne izmene u vezi sa pravosuđem u Srbiji. Neposredno nakon sednice, ministarka pravde Maja Popović radosno je obznanila da je mišljenje pozitivno.
Sve je to u redu, osim činjenice da Venecijanska komisija uopšte ne daje pozitivna ili negativna mišljenja, već ispituje da li su nacrti ustavnih i zakonskih tekstova u skladu sa široko postavljenim evropskim standardima. Procenjujući tu usklađenost, Komisija onda odluči da za određena rešenja koja nisu sasvim u skladu sa tim standardima da komentare ili sugestije.
Tri nedelje kasnije, Ministarstvo pravde još uvek nije prevelo i objavilo ovo mišljenje na svojoj veb prezentaciji. Što da se mučite da čitate dvadesetak strana pravničkog teksta kad je ministarka već rekla da je pozitivno!
Na sreću i radost nas koji ta mišljenja ipak volimo i sami da pročitamo, Venecijanska komisija je mišljenje nekoliko dana nakon sednice objavila na svom veb sajtu. U mišljenju piše da su predložena rešenja dobar osnov za promene (što jeste pozitivno), ali upozorava i na neke aspekte kojima se suštinski zadržava kontrola izvršne vlasti u odnosu na pravosuđe, odnosno omogućava politički uticaj na izbor, sada već čuvenih, istaknutih pravnika članova Visokog saveta sudstva (ups, ne baš pozitivno!)
Ukratko (jer kako kaže moj kolega Lazović, ne može se toliko pričati o Venecijanskoj komisiji, ljudi ne znaju šta je to!): Komisija posebno ukazuje na strogo hijerarhijsko uređenje sudova (u tome posebno piše da je iznenađena, eng. struck by širokim ovlašćenjima predsednika viših sudova u odnosu na niže); na široka nadzorna ovlašćenja Ministarstva pravde u odnosu na sudove (posebno u vezi sa sudskim budžetom, donošenjem sudskog poslovnika i odobravanjem sistematizacije radnih mesta u sudovima); kao i na rizik da će osam kandidata koje bira skupštinski Odbor za pravosuđe „u kom dominira vladajuća stranka” biti izabrani „po partijskoj liniji” (baš tim rečima).
Od drugih zanimljivosti može se istaći kritika preširoko definisanog „nedozvoljenog uticaja na sudije” (što znači da može biti nerazumno ograničena normalna, stručna i javna kritika sudskih odluka), kao i onemogućavanje sudija da „politički deluju na drugi način”, što bi moglo da onemogući „neposlušne” sudije da učestvuju u javnom životu i ograniči njihovu slobodu izražavanja, izvan uobičajene zabrane članstva u političkim strankama ili nespojivosti sa drugim javnim funkcijama.
U ovom trenutku narodni poslanici, posebno oni iz opozicije, o ovim zakonima komuniciraju sa Ministarstvom pravde isključivo preko Venecijanske komisije (jer nas samo ona pita za mišljenje). Krajem avgusta pisala sam ministarki Popović, preko kolege Orlića, kako pravila nalažu, poslaničko pitanje. Pitala sam, između ostalog, da li će građani i građanke Srbije morati da se na sajtu Venecijanske komisije inormišu o završenim nacrtima zakona? Tako je i bilo (jer su tekstovi objavljeni nakon što su 12. septembra poslati Komisiji).
Ministarka mi do danas nije odgovorila, a Venecijanska komisjinam u četvrtak opet dolazi u posetu – ovog puta da ispituje dva zakona o tužilaštvima. Nastaviće se…
Autorka je narodna poslanica i redovna profesorka Pravnog fakulteta
Univerziteta Union u Beogradu
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
