Ministar u kući Velikog brata

Izjava Vladana Vukosavljevića o rijaliti programima i njihovom štetnom uticaju data na tribini u centru kulture Parobrod bila je praktično početak jednog novog rijaliti programa na našoj estradno/političkoj sceni. Iako su na pomenutoj tribini govorili i Branislav Lečić, Nada Popović Perišić i Ivan Tasovac (sve bivši kulturnjaci), Vukosavljević je postao u javnosti nosilac borbe za ograničavanje emitovanja rijaliti programa na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Istini za volju, ministar se bavio i formom i sadržajem, smatrajući ih pogubnim za duh našeg naroda. Kulise su dakle postavljene i šou je mogao da počne.

Nije trebalo čekati dugo na karakterističan odgovor Željka Mitrovića koji se osetio prozvanim. Tipično je takođe da u ovim polemikama nikada nećete čuti predstavnika Happy televizije koja je svoj glas delegirala Mitroviću kao nekoj vrsti Velikog šefa za rijaliti pitanja. Danima je u informativnim emisijama Pinka čitano pisanije, spisak uvreda uz fotografiju Ministra sa letovanja u raskomoćenoj pozi. Demagoški je optužen da o svom narodu govori kao o „narodu ludaka“, uz aluzije da kompulsivno gleda porno-sadržaje, ukratko vulgarno vređanje na ličnom nivou. Ovakva „pisma“ je Mitrović već pisao Aci iz „Kurira“, Mirkoviću, Bašanoviću, Pajtiću, Vesi iz „Blica“ i svima koji su kritikovali ili Pinkov položaj na medijskom tržištu ili Vučića kao patrona ovog medija. Takođe, ovaj vid svađe svakodnevno možete videti u „Zadruzi“ ili „Parovima“ gde se pobednikom u svađanju smatra onaj ko oponenta ili nadglasa ili zamaže govnima (figurativno ili bukvalno), polije vodom ili konačno nokautira.

Čuvajući dostojanstvo funkcije i Ministarstva, Vukosavljević je javno prekinuo dalju prepisku i diskusiju, koje nije ni bilo, što je bilo jedino razumno u datim okolnostima. Prema rijaliti merilima, Mitrović ga je pobedio, jer se „vadio na finoću“. Pa što si ulazio u rijaliti, rekao bi Lepi Mića, teoretičar rijalitija iz „Zadruge“.

OPŠTA TEORIJA RIJALITIJA: U ovakvom trenutku u rijaliti programima se po pravilu oglašava Produkcija ili neko nadležno telo, koje izriče presudu o događaju i kažnjava nasilnika uskraćivanjem nedeljnog budžeta. Tada se na binu penje Premijerka, vidno nervozna, kako zbog teme tako zbog nezahvalne uloge arbitra u koju ju je stavio neposlušni Ministar. Već je sa njim imala nadgornjavanje oko zasluga za renoviranje dva muzeja. Dakle, u Kuću Velikog šefa i raspravu oko regulacije rijalitija uključuje se Ana Brnabić. Da izbegne Pink i Happy, ona gađa Đilasa, kao dežurnog krivca kojeg možete optužiti za šta god želite, a ovde imate zicer jer se bavio medijskim poslom. Tu sledi srceparajuća floskula o Pionirskom parku gde je Veštac Đilas imao Kuću Velikog brata i sprečio pionire da imaju srećno detinjstvo. Uz to je zla televizija B92 prva pokazala nekulturu i pustila na male ekrane Velikog brata. Blaćenje političkih protivnika je ovde deo folklora i opet pokazane rijaliti fajt veštine. Tamo je glavna fora da se oponentu uneseš u facu i besomučno ponavljaš: Đilasu lopove, oteo si deci Pionirski park. Ono što je promašilo Đilasa, pogodilo je B92. Sve nas koji smo ikada tamo radili, premijerka Brnabić je optužila za promovisanje nekulture, jer je, po njenim rečima, prvi rijaliti „Veliki brat“ emitovan na B92.

Netačno je da je prvi rijaliti prikazan na B92, jer je bar dve godine ranije produkcija Emotion snimila svoj prvi rijaliti format u Srbiji, a prikazan je na RTS-u. Bio je to famozni šou „48 sati svadba“ u junu 2004. na RTS-u, a zatim „Leteći start“ septembra 2003. na Pinku. Osim faktografije, mnogo je veća manipulacija – optuživanje B92 za trovanje javnog prostora, jer je „Veliki brat“ emitovan u noćnom terminu, a sadržaj dnevnih događaja je emitovan u večernjoj emisiji, tako da nije bilo govora o petosatnim ili desetosatnim live prenosima gde se emituje sve što se dešava u rijalitiju. Dakle, B92 nije svoj program zasnivao isključivo na „Velikom bratu“, što se danas dešava sa „Zadrugom“ i „Parovima“. Kada bi danas ovi programi bili emitovani po istom principu, što bi bilo u skladu sa postojećom regulativom, oni ne bi predstavljali značajnu temu i verovatno bi bili neisplativi za produciranje. Premijerka je dakle zbog Pinka morala dva puta da slaže.

Sada u šou ulazi Dragan Đilas. Njegov nastup je prošao nevidljivo, jer koja televizija danas u Srbiji može uopšte da pusti snimak izjave Dragana Đilasa. U rijalitiju bi on bio u izolaciji, tajnoj sobi, ili bi bio skriveni ukućanin. Međutim, njegov opozicioni saborac, sindikalac Željko Veselinović, na društvenim mrežama je imao potrebu da uskoči u diskusiju. U rijaliti svetu on bi bio Administrator fan kluba koji blati konkurenciju. Upravo je to i uradio preteći Ani Brnabić obdarenim crncem. Ova vulgarna pretnja nažalost je slika i prilika ostrašćenosti na političkoj sceni u opoziciji – i jednom rečju, autogol. Mitrović je sa ovakvom kritikom mogao samo zadovoljno da se osmehuje.

Ministar Vukosavljević posle prekida dopisivanja dobija kritiku od premijerke pa kritikuje nerad REM-a, institucije koja bi po slovu zakona trebalo da se bavi regulacijom medijskog prostora. Ova uspavana lepotica retko se budi iz letargičnog sna, duboko verujući u lekovitost tržišne i liberalne samoregulacije. Potporu nalazi u „Preporukama“, gnostičkom štivu metafizičkog tumačenja, gde se svaki vid regulacije smatra udarom na slobodu izražavanja. Svakodnevno smo svedoci te apsolutne slobode, pa je svaki pokušaj ograničavanja put u cenzuru. Tako kažu u REM-u, a lice koje stoji iza saopštenja je Olivera Zekić, članica Saveta REM-a. Ljuta na ministra sporila se sa gotovo svakim njegovim stavom, od budžeta, Dnevnika, kontrole i cenzure, visokih plata. Simptomatično je da u svim pismima ministru možemo prepoznati književni stil, svojevrsni rukopis Željka Mitrovića – pištolji, ćelava glava i dužina pameti. Opet je ministar dobio po glavi.

Meni je pažnju privuklo zanimljivo i originalno tumačenje preporuke o kontroli – umesto „apriori“ (pomeranje termina emitovanja), kontrola posle emitovanja – opomene ili sankcije u vidu packi, omiljeni oblik regulacije koji koristi REM. Zekićeva kaže – ministar počinje kontrolu kao „ambiciozni branitelj“ sa rijaliti programima, a završava sa Dnevnikom. Ovde se prvi put pominje taj logični niz kojeg se pribojava, ne Mitrović već neko mnogo uticajniji. Danas rijaliti, sutra ravnopravna minutaža u Dnevniku! E neće moći, kaže Olivera.

Usput, njena plata nije iz budžeta, jer ministar nema pojma, nego iz naknada za korišćenje frekvencija kao nacionalnih resursa. To kao nisu državne pare. Pa kakav bi to rijaliti u Srbiji bio da se ne pominje lova i ko je koliko plaćen, tako da je ovaj rijaliti vodvilj ostao potpuno u granicama žanra.

SPECIJALNA TEORIJA RIJALITIJA: A onda je gledanost otišla nebu pod oblake. Kao Seks Mikija i Nadežde u šupi na Uskrs, kao Luna, Sloba i Kija u ljubavnom trouglu, usledila je sednica Glavnog odbora SNS-a, o silovanju premijerke, zavrtanju ruke Maji Gojković i tuči novinarke, misli se na Gordanu Uzelac sa TV Pinka. Nije apostrofiran Vukosavljević, mada su pominjani mangupi u sopstvenim redovima, i tu kreće teška artiljerija Vučić, pa Stefanović i na kraju Vulin. Tema je naravno – opozicija.

Tu se negde i završio ovaj estradno/politički metarijaliti, gde se zatvorio pun krug do još jednog obračuna sa političkim neistomišljenicima. Rijaliti je dakle postao model i po formi, što ste mogli videti u koracima dramaturgije ovog događaja, ali i po sadržini – gde je mržnja i svađa zamena za društveni dijalog. Takođe, mržnja je prisutna na svim stranama, kako kod vlasti tako i kod frustrirane i nezrele opozicije.

Za mene su zastrašujuće bile žive reperkusije ovog teoretskog sukoba u svakodnevnom životu, jer se rijaliti model preliva u svakodnevnu komunikaciju na svim nivoima. Tu u suštini leži njegov najmračniji uticaj. Poverenik opozicione stranke Vuka Jeremića, bivši gradonačelnik Novog Sada Borislav Novaković, našao se oči u oči sa dva ozbiljna rijaliti igrača. Igrokaz je dospeo na društvene mreže kao kratak video – „Zadruga“ uživo, uz asistenciju TV ekipa i lokalne policije. Dotična dva gospodina su mu se desetak minuta ili duže drala u facu pokušavajući da ga isprovociraju, uz uključene kamere i policiju koja to gleda prekrštenih ruku. „Zadruga“ – sačekuša. Bora je izdržao, ko Mali Radojica – nije umro no se ućutio (https://t.co/JD2AwHdTdd).

Gledalac Nikola Selaković je, recimo, u uključenju u jutarnji program TV Prve, kratko govorio o Sednici SNS-a, ali detaljno o „napadima na Aleksandra Vučića“ i orkestriranoj kampanji na Prvoj i B92 (?). De sme reporter da mu kaže kako je to sad O2, a to vam je ko da nekom iz SNS-a kažete da je radikal. Nije da satira i kritika smetaju Vučiću već gledaocu Selakoviću, a verovatno i Neši iz Beograda. Verujem da to ima veze sa početkom jesenje šeme i emisijama Ivana Ivanovića (nekoliko minuta o Vučiću u stend apu) i Zorana Kesića (zamislite cela 24 minuta). Ovakve situacije su idealne za Šešelja, političara koji najviše voli rijaliti programe – budućeg voditelja u „Parovima“.

Jedna usputna izjava koju je dao Ognjen Amidžić u „Oko magazinu“ na RTS danima mi ne izlazi iz glave. On je govorio o rijaliti programima kao reprezentativnom uzorku današnjeg društva. Takmičari su po njemu slika i prilika najmanje 60 odsto ljudi u Srbiji. Da li smo svi mi subjektivni u proceni stanja u Srbiji i sistema vrednosti, jer Željku Mitroviću treba odati priznanje za poznavanje medijskog ukusa i neukusa publike. Možda svi nemaju dovoljno novca da ispune svoj rijaliti san, ali dele isti sistem vrednosti i estetiku. Od te misli se, dragi moji, ledi ekran, ali me kao gledaoca prolazi jeza.

A šta je ova halabuka zapravo trebalo da maskira? Pokušaj ograničenja emitovanja rijaliti programa u Srbiji na kanalima sa nacionalnom frekvencijom. U BiH i Crnoj Gori oblast je već regulisana bolje nego kod nas. Emitovanje isključivo između 23h i 6h ujutru, samo za punoletne osobe, uz poštovanje ograničenja u minutima oglašavanja i plasiranja proizvoda. Malo sam konsultovao i prijatelje rasute širom sveta, a vezano za Preporuke na koje se poziva REM. U kolevci rijalitija Holandiji šou „Utopia2“ produkcije Endemol, naslednik „Velikog brata“, prikazuje se samo posle ponoći, američki rijaliti programi, poput E! kanal ili TLC, samo na kablovskoj, a u Belgiji samo u večernjim časovima. Dakle, ceo rijaliti zbog uvođenja pravila koja već postoje, ali se svesno izbegavaju. Posledica ovog rijalitija u Srbiji može biti samo „vanredno izbacivanje“ ministra kulture iz Vlade Ane Brnabić. Vukosavljeviću, napusti kuću Velikog šefa!