Ako imate običaj da kažete da vaš kompjuter napada „milion virusa“ nemojte više smatrati da ste rekli nešto duhovito. Kompanija Simantek objavila je prošle nedelje da je trenutno na internetu aktivno milion i sto dvadeset hiljada virusa, i da je polovina njih nastala u poslednjih šest meseci, a dve trećine u poslednjih godinu dana. Virusi se umnožavaju stravičnim tempom. Ako nastave ovako, njihov broj će se udvostručavati svake dve godine i pitanje je koliko će antivirusni programi to moći da isprate.
Kompjuterski virusi se nazivaju i „malicioznim (zlim) programima“, što znači da ih pravi ljudska ruka, to jest pamet. Zastrašujuće je saznanje da ima toliko zainteresovanih da prave nešto destruktivno, bez obzira na to što je za pravljenje virusa potrebno manje znanja nego za pravljenje zaštite od tog virusa (ako pod zaštitom ne smatrate isključivanje kompjutera sa mreže). Onaj ko pravi viruse ne mora da brine o „tehničkoj podršci“, ne pravi uputstvo za korisnike i ne očekuje da njegov proizvod predugo živi. Ali mora da obavi svoj zadatak.
Simantek kaže da je većina virusa usmerena ka PC računarima koji rade pod Vindousom, pre svega zbog toga što je taj operativni sistem najpopularniji. Ali, odatle se izvlači još jedan zaključak, a to je da su meta zlonamernih češće obični korisnici nego firme, odnosno njihovi fajlovi i lozinke.
U Simantekovom izveštaju pominje se da je proizvodnja virusa postala industrija (poput proizvodnje droge, na primer). To znači da oni koji viruse prave očekuju da za to budu nekako nagrađeni. Dakle, od korisnika, to jest vas, nešto se mora iznuditi. Najčešće je reč o upadima u vaš bankovni račun preko vašeg računara, krađi bitnih fajlova, pa sve do ucena raznih vrsta. Sve češći je slučaj da to rade organizovane grupe čiji lideri možda nemaju smisla za kompjutere, ali imaju za kriminal, te zapošljavaju programere koji mogu da im to neznanje nadomeste. Ova forma kriminala prilično je čista te je sve više „zainteresovanih“, što je zapravo najgora vest.
Sve ovo ne znači obavezno da će se na internet uvesti preterano stroga regulacija, koja bi uništila njegovu slobodarsku prirodu. Za to se pobrinuo Evropski parlament, doduše na drugačijem primeru, odbivši inicijativu da se ubuduće korisnici koji razmenjuju fajlove internetom kažnjavaju odsecanjem linka. „Šerovanje“ fajlova, pre svega muzičkih i filmskih, jeste kršenje autorskih prava i kriminalni je akt, ali ocena evropskih parlamentaraca bila je da bi ukidanje internet pristupa prekršiocima moglo da se izrodi u ozbiljno kršenje slobode govora. Ova odluka Evropskog parlamenta nije obavezujuća za članice Evropske unije, svakoj je na volju da u okviru svojih granica uvede mere koje smatra prihvatljivim. O građanskim pravima proizvođača virusa nije bilo reči.
