Kako je NOLIT izgubio najmanje jednog kupca provokativne knjige iz pera moga druga
Dugo već pokraj knjižara prolazim kao pored turskog groblja (tako se kaže, politički nekorektno, izvinjavam se Turkadiji), prolazim uglavnom, neko me gleda, dva ista lica, da nisu Teofilovići pustili bradu i lokne, kad ono moj drug Dragan Simeunović, plakat preko celih vrata, „Sprska kolektivna krivica“ je naslov, pa isto to na engleskom, otud dve slike prolepšanog autora, istovetne za dva različita govorna područja, ispod naslova izdavač odštampao: MOŽE LI BITI KRIV CEO JEDAN NAROD?!
Lukavi trgovac zaigrao je na sigurno, obećava kupcu da će kad delo profesora BU pročita biti još neviniji nego što je bio posle oslobađajuće (hm) presude Međunarodnog suda! Ta kako bi mogao biti kriv ceo narod, u kojem unatoč beloj kugi ipak ima toliko predškolske dece, toliko nepismenih, kako da bude kriv narod, tvorac onolikih poslovica koje je sakupio marljivi Stojičić Đoko?
Možda je Draganovo delo polemičko, možda čak naginje mojoj, tako dosadnoj, ah, potrebi za priznanjem krivice, ne samo moralne – knjigu kupit neću! Da ne beše reklamnog slogana možda bih i odrešio kesu, sada, nema šanse, prepredenom autoru plakata uzvraćam pitanjem: MOŽE LI CEO JEDAN NAROD BITI NEVIN?
Kako je Dulić–Marković uvredila osam miliona vernika i gotovo isto toliko naših ljudi u inostranstvu koji su skoro svi pobožni pa je blizu sedam miliona ljudi dvostruko uvređeno
Nećemo da nam onaj ko bude sastavljao vladu dobaci neke koske, ministarstvo za dijasporu ili ministarstvo vera, otvorila je srce Dulić-Markovićeva, Stručnost Ispred Politike pozledila me je i kao vernika i kao našeg čoveka na privremenom radu (dosad tri godine) u inostranstvu! Razumem da su sa stanovišta ministara ministarstvo policije i ministarstvo vera nebo i zemlja, pri čemu je, treba li reći, policajstvo nebo, a briga o veri, vernicima i crkvama zemlja, shvatam da su ministarstvo dijaspore i ministarstvo finansija kao dupe i oko, pri čemu su vid očinji dabome finansije, ministri ministarstva rangiraju po tome koliko koje moći i potencijalne dobiti donosi (ministru samom i partiji iz koje je stručno potekao), ali nama, vospitanima da ljubimo sve ministre jednakom ljubavlju, ne može biti pravo da se pojedina ministarstva nazivaju koskama! Da barem reče „mošti“ a ne „koske“ možda bi nam ispad lakše pao, Lisica i Ždral primili su silesiju pisama, telegrama, SMS i e-mail poruka gde packu bivšoj ministarki poljoprivrede udaraju ne samo pravoslavci nego i pripadnici ako se tako može reći manjinskih vera, jer bi o ravnopravnosti njihovih crkava sa Srpskom pravoslavnom crkvom baš omalovaženo ministarstvo trebalo da vodi računa, što se dijaspore tiče, stvari stoje još gore, negoduju ne samo naši drugovi/biseri rasuti, nego se pogođenima osećaju iseljenici iz drugih država, ali i građani zemalja koje su našima pružili gostoprimstvo, dale im dozvole za rad, pa i samo državljanstvo: iz nemačkog gradića Castrop Rauxela L&Ž primili su peticiju kojom native speakers negoduju što ministarstvo zaduženo za imigrante bivša ministarka naziva koskom, potpisnici upozoravaju da se zabrinjavajuće visok procenat Srba tamo nikad ne prilagodi, i posle dvadeset godina Srbi nisu savladali jezik na kojem je napisan Faust, ne idu u pozorište, nemaju prijatelje među domicilnim življem, o tome življu govore s visoka, na maternjem doduše jeziku, e, ministarstvo vera i ministarstvo za dijasporu jedini su svetionik i jedino sidro neprilagođenima, na ta dva ministarstva bili su izuzetno ponosni, a sada su pokunjiti kao krepani pilići.
Da li je Šesti princip naučna primena onog Njegoševog o žuči i medu smiješanim u svrhu najlakšeg pijenja?
Šesti princip, pa šesti princip! Ne mere se od njega dihat već sedam dana, a nastao je kao plod naučno-bratske saradnje DSS-a i G17-a (G17-og?), ne mogu iz jedne stranke da potiču i šef države i premijer! Zvuči šašavo, ali pomaže! U momentu rađanja šestog principa iz duha tragedije Boris Tadić je već bio predsednik Srbije, izabrat neposrednom voljom građana, e, trut mozgova iz DSS-a sa saučesnicima (Čanak) iz G17-ice dostavio mu je ne znam ni koliko zapovesti kako se ima ustrojiti buduća vlada i, gle, tek šesta tačka zapoveda i jamči da DS po defaultu – jer Tadić već jeste to što jeste! – mora prežaliti mesto premijera te da ga mora ustupiti autorima principa, kojima nije do vlasti nego se bespolezno i požrtvovano bore protiv jednoumlja!
Volim da maštam, tako vidim izbore u kojima Srpska radikalna stranka nije prešla cenzus, G17 ima dva poslanika, DSS jednog, ostali deputati su svi iz DS-a (koji se kolektivno učlanio u LDP, a potonji za uzvrat prihvatio staro ime: DS); predsednik Republike je iz DS-a (ali ne više Tadić, njega je NATO zapazio i zaposlio ga da obilazi jedinice, da prisustvuje manevrima i uopšte da bude blizu organizovane a opet humane sile koja ushićuje više i od samog sporta), troje opozicionih poslanika predvođeni najstarijim živim Srbinom Koštunicom u Krunsku donose Šesti princip, izvezen u Jefimijinom fazonu, i zahtevaju da baš zato što ih je tako odvratno i nehrišćanski malo dobiju mesto premijera, ministra policije i ministra finansija.
