Foto: Milovan Milenković
Građanka Gorica Dodik, mezimica Miletova, jako se uzrujala zato što će na jednoj teatarskoj smotri u Banjaluci gostovati – to jest, u međuvremenu je i gostovao – Sarajevski ratni teatar (SARTR). A kad se Gorica uzruja, to ne može biti samo jedno individualno uzrujavanje, nego mu se najavom bojkota tog gostovanja pridružio ceo tamošnji tzv. javni servis, koji je takođe mezimac Miletov, mada ga on nije napravio. Ili pomalo jeste, kako se uzme.
Da neće ovi iz SARTR-a “možda da donesu i ratne zastave”, zdvajala je uzrujana Gorica po tviterima i širila moralnu paniku uz i niz Vrbas. Nemam pojma šta su to “ratne zastave” jednog pozorišta, ali izgleda da ih nisu doneli. Čak ni predstava koju su igrali nije imala veze s ratom. Mada, i da jeste, šta bi tu tačno bilo pogrešno?
Stvar je, međutim, u tome da jedno sarajevsko pozorište za izvesnu vrstu srpske pameti ne sme da se zove “ratno”, iako je osnovano u apsolutno nenormalnim i nezamislivim uslovima ratnog Sarajeva – pa se zato tako i zove. Jer, svaka “ratnost” bilo čega sarajevskog odmah podseća na najveću, najdugovečniju i najapsurdniju kalvariju bosanskog rata, a to nečistim savestima koje ne znaju i ne shvataju ništa o vlastitoj nečistosti, ali instinktivno osećaju da ih nešto svrbi, odmah zvuči kao prozivka koja nikada neće prestati.
A kad malo razmislim, i dobro je da ne prestane. To je ono što Kundera naziva “borbom pamćenja protiv zaborava”. Da bi pamćenje pobeđivalo, dovoljno je ne pristati na laž, koja je zaboravu pravo ime.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pismo predsednika Aleksandara Vučića listu Gardijan objavljeno je - ali u rubrici „pisma čitalaca“ i ispod fotografije sa šargarepama i ljutim papričicama
Vučićev komentar na mini kontramitinge po Srbiji je opet bio poziv studentima. Ovaj put uz slike crtanja i balone, dok su se njegove pristalice na tukle u Novom Sadu
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Treći put se pristalice SNS-a šetale po mestima Srbije, ovog puta u njih sto, a u Futogu je između njih izbila i tuča
Profesionalni put Stena Milera vezan je za telekomunikacione operatere, od Holandije i Rusije do Afrike i Bliskog istoka, ali nikada nije imao kontakta u radu s medijima
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
