Devedesetih je bilo popularno reći da internet briše razlike između nas, a kad kažem nas mislim na sve nas. Govorilo se da vaš sagovornik na internetu „može biti i pas, a da vi to nikada ne otkrijete“. Psi su, doduše, bili retki, ali je zato bilo mnogo onih koji su se predstavljali kao deca ili suprotni pol, zabave radi ili iz nekih komplikovanijih razloga.
Od tog doba mnogo se promenilo, a poslednjih dana internet je „potresao“ esej jedne doktorantkinje sa fakulteta Berkli u Kaliforniji. Izvesna Dana Bojd utvrdila je da se korisnici interneta u Americi opredeljuju za sajtove za druženje (social networking sites) na osnovu klasne pripadnosti. Preciznije, manje obrazovani koriste MySpace.com, bolje obrazovani su na Facebook.com. (Danin esej naći ćete na http://www.danah.org/papers/essays/ClassDivisions.html).
Objašnjenje je sledeće. Majspejs je krenuo prvi, 2003. godine. Bio je „kul“ sajt i mnogo srednjoškolaca ga je prihvatilo. U potrazi za publikom na sajt su navalili bendovi željni afirmacije, a za njima i oni afirmisani kako ne bi ispustili publiku. Usledili su i ostali, recimo predsednički kandidati, o čemu je već bilo reči u ovoj rubrici.
Godinu dana kasnije pojavio se Fejsbuk. Pokrenuo ga je student sa Harvarda Mark Cukerberg. Njegova početna ideja bila je da okupi kolege sa fakulteta na jednom sajtu, a potom je pristup proširen i za ljude sa drugih fakulteta. Uslov za registraciju bio je da korisnik ima validnu elektronsku adresu neke visoke škole. To znači da je ili student ili predavač ili istraživač, eventualno da je na nekom fakultetu tehničko lice. Tek u septembru prošle godine Fejsbuk je otvoren za sve koji žele da se registruju, ali do tada je već bio viđen kao mesto na koje „izlaze“ oni bolje obrazovani.
Dana Bojd je primetila da srednjoškolci koji nastave školovanje po pravilu prelaze na Fejsbuk, dok oni koji posle gimnazije potraže posao ostaju na Majspejsu. Po njoj, obrazovanje je crta koja klasno razdvaja Ameriku, a ne socijalni status (za razliku od nekih drugih krajeva sveta). Ona kaže da ima prijatelje koji bedno zarađuju radeći u lokalnom kafiću, ali slobodno vreme provode čitajući Engelsa (od svih filozofa) što ih stavlja u klasu sa menadžerima sa Vol Strita koji voze jaguare. U toj klasi nije, recimo, automehaničar koji popravlja tog istog jaguara iako ga i on vozi i ima kuću sa devet soba itd. Mehaničar i njegova deca biće na Majspejsu, nadobudni konobari (komunisti, socijalsiti, egzistencijalisti) i japiji na Fejsbuku. Majspejs je sajt za Latinoamerikance i Afroamerikance (pretežno), na Fejsbuku preovlađuju belci. Na Majspejsu su vojnici i podoficiri, na Fejsbuku oficiri. O tome je i Pentagon vodio računa kada je nedavno u 11 sajtova koji se ne smeju koristiti sa vojnih servera uvrstio Majspejs (jer opterećuje linije zbog prekomerne upotrebe), ali ne i Fejsbuk.
Pitanje od milijardu evra je da li će se ta razlika održati ili će vremenom nestati. To bi voleo da zna i Rupert Mardok koji je pre dve godine kupio Majspejs za 580 miliona dolara, dok mladom Cukerbergu sada razni nude 1,6 milijardi za Fejsbuk.
Sad kada ste saznali za koga je (barem u SAD) Majspejs, a za koga Fejsbuk, gde biste vi postavili svoj profil?
