Kad mirovnjaci hakuju

Kao i uvek kada se u svetu događa nešto dramatično, tako je i u slučaju rata u Iraku internet doživeo određene promene. Dve se izdvajaju: ogromno povećanje saobraćaja ka sajtovima koji donose vesti vezane za rat i drastične promene najpopularnijih termina koji se koriste kod pretraživanja.

U prvom slučaju reč je o nečemu na šta je svet već navikao. Sajtovi s vestima ogoljuju se do nivoa teksta i poneke slike kako bi se što brže učitavali, mada ni to ne garantuje da neće biti zagušenja. Uostalom, kroz sličan test je prošao i domaći internet na dan atentata na Zorana Đinđića, pa i nekoliko narednih dana. Potražnja za informacijama bila je tolika da se moralo pribeći istom rešenju (tekst sa vrlo malo slika i gotovo bez dizajna), što dokazuje i da postoji znatan broj korisnika interneta koji se služe srpskim jezikom. Nadajmo se da će ubuduće biti srećnijih prilika za takva saznanja.

Što se pojmova za pretraživanje tiče, reč „Irak“ je prošle nedelje bila bez premca na prvom mestu, potisnuvši takve gigante kao što su „sex“, „Britney“ i „travel“ (ovo poslednje je „putovanje“ na engleskom). Visoko su se kotirali svi pojmovi vezani za rat i naoružanje. Umešniji web administratori koriste tu gužvu da u metatagove svojih stranica ubace upravo te tražene pojmove ne bi li obezbedili visok plasman kod pretraživanja. Za one koji to ne znaju, metatagovi se ne vide na ekranu kada posećujete neki sajt, ali se nalaze u „pratećoj dokumentaciji“ stranice i neka su vrsta rezimea sadržaja na koji ćete naići. Pretraživači se najpre preko njih „raspituju“ o tome da li neki sajt odgovara vašem upitu i ukoliko naiđu na traženi pojam (Irak), staviće vaš sajt visoko na listu. Proverite, uostalom, ukucajte reč i utvrdite da li rezultati pretraživanja odgovaraju vašim očekivanjima (mada metatagovi nisu jedini trikovi koje koriste webmasteri).

Rat u Iraku, sada kada je počeo, usijao je već mesecima podgrevana pitanja sajberterorizma i korišćenja interneta u ratnim okolnostima. Velik broj sajtova već je doživeo hakerske napade, mada (za sada) nema vesti da je ishakovan sajt od kapitalnog značaja (američka i britanska vojska, vlada ili slično). Uglavnom se radilo o manje (za rat) važnim ministarstvima, a novitet je što se kao motiv za hakovanje pojavljuje pacifizam!

Naravno, treba obratiti pažnju i na viruse, već se pojavio virus Ganda, ne preterano destruktivan, koji se širi elektronskom poštom, a žrtve navlači obećavajući im satelitske slike sa ratišta i skrin-sejvere koji ismevaju Džordža Buša. Gledajte da odolite, ma koliko primamljivo zvučalo, ratna vremena pogoduju širenju virusa pa nema smisla da se samostalno kandidujete za titulu kibernetičke kolaterarne štete.

Da je internet krajnje ozbiljno shvaćen, pokazuje i primer Izraela, čija je državna administracija zamalo uvela cenzuru, zahtevajući od dva sajta da joj na uvid daju informacije koje objavljuju zarad bezbednosti zemlje (rotter.net i fresh.co.il). Sa svoje strane vlada je uvela 24-časovno dežurstvo službenicima koji su dužni da procene svaku informaciju za koju se odobrenje zatraži. Izraelski advokati smatraju da je odluka prilično anahrona jer se internet ne može kontrolisati na taj način, odnosno ništa ne sprečava one koji žude da objave gde se nalaze strateški važne mete u nekoj zemlji da to urade sasvim anonimno.