Ko se bodri preliminarnim rezultatima parlamentarnih izbora po kojima je SNS izgubio mnogo mandata u Skupštini Srbije previđa najmanje dve činjenice.
Prvo, nikako, do trenutka nastanka ovog teksta, RIK (Republička izborna komisija) ne može da izbroji preostalih 1,4 odsto glasova, a drugo, zbog prigovora SNS-a u dogledno vreme ponoviće se izbori u Nišu, a tih potencijalnih 12.000 glasova mogu lako da poremete slavlje troglave, a bezube aždaje (Čanak, Boris, Čeda), kao i dvoglave, a malo iskrene koalicije između DSS i Dveri.
Aleksandar Vučić je najavio da je sumnjivo da su prešli cenzus s tri stotine, odnosno 200 glasova i tražiće mogućnost da se u dobrojavanju i novom glasanju ove dve grupacije izbace iz parlamenta, pre SDS i Dveri, nego što će ganjati nestvarnu i verovatno prilagodljiviju koaliciju Čanak–Boris–Čeda, koja se i sama čudi kako je ušla u parlament.
Slušam na dan nastanka ovog teksta kako se predstavnici ove dve grupacije teše nekom matematikom, ali to je matematika malih brojeva, zubima se drže za cenzus, i kad se konačno prebrojimo i kad se saberu niški ponavljači, lako se može dogoditi da ove dve grupacije i ne uđu u parlament, a da koalicija oko Srpske napredne stranke dobije još 16 mandata što bi ih približilo rezultatu iz 2014. godine.
Čujem od kolega da je na društvenim mrežama postavljena moja, hajde da kažem, proročka izjava upućena voditeljki TV N1: „Dušo draga, ništa pre četvrtka.“
Ispostavlja se da nisam bio precizan. Taj četvrtak tek će da dođe, a indikativno je da je jedine žalbe na regularnost izbora uložio baš Vučićev SNS koji će pokušati da dve pomenute grupacije izbaci iz parlamenta tim pre što se u dosadašnjem brojanju kreću od 5 do 5,03 odsto.
Čitalac će u ovom broju „Vremena“ pronaći mnogo informacija i analiza o rezultatima aktuelnih izbora, a moje je mišljenje da oni nisu završeni. Vučić teško podnosi poraze, a gubitak broja mandata s koalicijom ojačanom PUPS-om jeste objektivno najava kraja popularnosti ove stranke, ma koliko njegovi trbuhozborci tvrdili da je raspisivanje prevremenih republičkih izbora bilo u funkciji što ubedljivije pobede na pokrajinskim i lokalnim izborima.
Njih bi, te izbore, Vučić dobio i bez republičkih izbora, ali se izložio riziku prevremenosti i sad će panično, možda i nepromišljeno, da traži izlaz u kidanju dva najslabija beočuga u opozicionom lancu, već pominjanim koalicijama, koje su zbilja, nekom čudnom alhemijom, za šaku glasova prešle cenzus.
Mene finale ovog izbornog procesa podseća na staru priču o Stevi Ostojiću, tada fudbaleru Radničkog (gle, baš iz Niša), koji je posle prešao u Crvenu zvezdu. Uđe on u šesnaesterac protivnika i umesto da puca na gol počne da dribla. Navijač pokrije oči rukama, ne može to da gleda, i pita čoveka do sebe: „Dade li ga?“ A ovaj kaže: „Još ga dava!“
E, isto vam je i s Vučićem i ovim izborima.
