„Srpska Vlada je Putinova produžena ruka na Balkanu. Ona hoće da destabilizuje druge evropske države i svojom izbegličkom politikom izaziva ljudsku patnju. Evropska unija to ne sme da prihvati. Pristupni pregovori sa Srbijom moraju biti prekinuti“, napisao je Konstantin Kule na Tviteru.
Po reciklaži opštih mesta i britkosti zahteva mogli biste pomisliti da je Kule jedan od tzv. „evroparlamentaraca“, trećerazrednih političara koji vilene po društvenim mrežama kako bi bili primećeni gde treba i možda jednom postali drugorazredni političari.
Ali ne, Kule nije „evroparlamentarac“. Štaviše, on je zamenik šefa poslaničke grupe Liberala u nemačkom Bundestagu. A Liberali su deo vladajuće koalicije. I to deo koji se nameračio da „izoštri svoj profil“ nakon što su pukli na pokrajinskim izborima u Donjoj Saksoniji i nakon optužbi da pristaju na sve što od njih hoće veći koalicioni partneri Socijaldemokrate i Zeleni.
Kako izgleda, Srbija je jedna od tema na kojoj valja naoštriti zube, ali je povod veoma neobičan. Naime, već neko vreme se u zapadnim medijima šuška da Aleksandar Vučić po Putinovom nalogu namerno bez viza pušta Indijce, Tunišane i ostale da dolete u Beograd, e ne bi li ovi onda otišli u EU da traže azil i „destabilizuju“ inače veoma stabilnu Evropsku uniju.
Za tu maštovitu tezu nema baš nikakvih dokaza. Naprotiv, svi sagovornici koji nešto znaju o odnosima Srbije i Rusije ili Balkanskoj ruti rekli su nemačkim, austrijskim i švajcarskim medijima da Srbija nema baš ništa od toga da gomila migrante i pravi prvo haos u svojoj zemlji.
Ali, novinari koje odlikuju površnost i robovanje stereotipima o Srbiji neumorno su guslali isto, sve dok se, eto, i prvi političari nisu dohvatili ove teorije kao pijani plota. U suštini prisustvujemo normalizaciji jedne teorije zavere – da je Putin naredio Vučiću da pošalje nekoliko hiljada azilanata na EU i tako je „destabilizuje“.
Još nešto govori o tome koliko je ideja sumanuta: U Nemačkoj je do sada ove godine bilo 132.600 zahteva za azil, među kojima ubedljivo najviše migranata iz Sirije i Avganistana (što dakle nikakve veze nema sa srpskom viznom politikom). Istovremeno je Nemačka primila preko milion Ukrajinaca, koji, prema sporazumu EU, ne moraju ni da traže azil.
Prema dostupnim brojkama ovi „bezvizni“ tražioci azila koji ateriraju u Srbiju ne čine više jedan odsto ukupne navale na izbegličku infrastrukturu u EU. Pa ipak je evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson rekla da „ne može da isključi“ ukidanje bezviznog režima za građane Srbije – što, uzgred, opet nema veze sa temom. Jer, ne idu srpski građani da traže azil, nego neki koji ionako ilegalno prelaze granice uz pomoć krijumčara.
Ključno je ovde: da li stvarno Vldimir Putin i „njegova produžena ruka“ Vučić mogu misliti da će nekoliko hiljada Indijaca i Tunišana bitno promeniti brojke sa kojima se EU suočava? Da će takoreći to oboriti na pleća EU, koja se i bez tih egzotičnih potražilaca azila suočava sa brojkama većim nego 2015. i 2016. kad se na sva usta govorilo o „izbegličkoj krizi“?
Može pitanje da se postavi i ovako: da li je političar Liberala Kule – i oni koji zastupaju istu tezu – toliko glup da stvarno veruje u ovu teoriju zavere? Naravno da nije.
Ovde se radi o nečem drugom: Rusija je pokrenula krvavu agresiju protiv Ukrajine, a Zapad je sasvim uz Ukrajinu. Dok se spremaju za hladnu zimu, u EU nisu mnogo bolećivi prema Srbiji koja bi da se drži po strani. Ukratko, oni hoće da Srbija uvede sankcije Rusiji (i da krene ka priznanju nezavisnosti Kosova, ovako ili onako).
Vučić nije morao da bude veliki vizionar da to predvidi, pa je već najavio ukidanje viza za neke zemlje do kraja godine po sistemu „da se Vlasi ne dosete“. Ali Vlasi su se već dosetili i izgleda nameravaju da jašu na ovoj teoriji zavere.
Jasno je da ukidanje viza Tunisu i Indiji neće biti bogzna koliki adut Vučiću da ga Zapad malo ostavi na miru. Njegovo nedavno obraćanje narodu bilo je zato više obraćanje zapadnim partnerima kojima je poručio – „samo me još malo pritisnite, biće onda i sankcija protiv Rusije“. Ta vrata su odškrinuta, ali Vučiću mora da skuva žabu javnog mnjenja pre nego što se kroz njih prođe.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
