Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Nije imao problem Marko Kričak da studentkinji Nikolini Sinđelić u po noći u garaži pod Vladom Srbije preti silovanjem, lupa joj glavu o zid i govori da treba da ga „moli da prestane da je bije“. Svi svedoci kažu da se videlo da ga se i njegovi potčinjeni plaše i ne smeju ni da zucnu.
Ali kada je Nikolina, sa više hiljada ljutitih građana iza sebe, došla na vrata komandiru JZO, po dnevnoj svetlosti i da ga obavesti da podnosi krivičnu prijavu protiv njega zbog mučenja, bivši referent prodaje automobila u „Poršeu“ isturio je – žene da ga brane. Pred sedište JZO u Sarajevskoj ulici masu su dočekale četiri policajke koje su im onemogućile ulaz.
Već vidno potrešena masa je pobesnela. Na ovu Kričkovu podvalu i jezivu zloupotrebu koleginica, kojima je možda i direktni nadređeni, počeli su da pozivaju komandanta da izađe, da se ne krije iza žena, a skandirali su i „JZO – jezivo“.
Četiri policajke stajale su nekoliko trenutaka mirno i pribrano, spremne da posao obave profesionalno, da u suterenu i hladu stoje pred svojom institucijom koliko god. Jer, ipak su one profesionalke koje treba da odrade smenu na terenu. Pa kakav god on bio.
Odraz gađenja u očima
Već nakon nekoliko minuta, službenica Radosavljević nije mogla da izdrži. Počela je da prelazi očima po okupljenoj masi. Iako glavu nije pomerala, njene oči su govorile sve – bila je na ivici suza, sa odrazom gađenja.
Ona nije osmatrala situaciju i policijski procenjivala stepen bezbednosti. Ne, događaj je bio potpuno miran. Kao da je tek u tom trenutku shvatila gde se nalazi, za koga i šta radi, koga brani i od čega. Prepoznala je ljutnju, bes, možda i strah, ali i povređenost u ljudima koji su došli.
Tek je tada razumela da stoji ispred zločinca koji bi za svoj postupak u garaži trebalo krivično da odgovara, da joj je šef čovek koji preti ženama silovanjem, a da je zaposlena u sistemu koji se dan posle sveti Nikolini što se drznula da izađe u javnost. I to puštanjem u tabloide njenih obnaženih fotografija koje su snimljene kada je bila maloletna.
Suočila se sa svim ovim policajka Radosavljević i to nije mogla da sakrije. Stajala sam u tom trenutku veoma blizu i uhvatila joj pogled.
„Skloni se, ne treba ti ovo“, rekla sam joj tiho i mirno.
Klimnula je glavnom, razumela je. Zatim je stisla usne i celokupnu vilicu, a pogled joj je odlutao negde ispred sebe. Više nije gledala okupljene, isključila se. Verovatno je jedino tako mogla i da nastavi da stoji.
Sve bi je možda zagrlile
Nakon pola sata, masa je nastavila do Vlade Srbije, a Nikolina se obratila policajkama. Rekla im je sve – da ih sistem na ovaj način ponižava, jer je namerno isturio kompletnu žensku postavu da štite muške prestupnike i to za seksualno zlostavljanje. Utom su mnogi okupljeni prilazili jer su imali potrebu da samo zagrle studentkinju. Ni ostale tri policajke nisu mogle da izdrže, da skrenu pogled. Sve su ove zagrljaje gledale, kao da bi i same zagrlile Nikolinu.
Da su mogle.
Jer, koliko god ona izgledala jako, poručivala da se ne plaši i da nastavlja dalje, zapravo je danas jedva došla na ovaj skup koje je sazvan da njoj pruži podršku. Treba da znate da Nikolina Sinđelić ima 20 i nešto godina, a da joj je pretio jedan od najmoćnijih ljudi srpske policije.
Iza štita hrabre mlade devojke stoji ranjena osoba koja će se verovatno godinama ubuduće plašiti da prolazi pored Vlade Srbije. Ustanove koja bi trebalo da bude simbol zaštite i sigurnosti građana. Ustanove u kojoj je možda sanjala da radi jednog dana. Sada je pitanje da li će u nju moći i da kroči, iako je i danas i prethodnih dana pokazala neviđenu hrabrost i pribranost.
Policajki Radosavljević nije pomenuto prezime da bi se baš ona namerno apostrofirala i prozvala. Da je ona bila na ivici odluke da se okrene i ode ili brizne u plač, nije primetila samo reporterka „Vremena“, a možda je sve gledao i Kričak sa prozora. Njeno prezime je važno zbog potencijalne provere njene sopstvene budućnosti u policiji.
Ne bi čudilo da naprasno bude premeštena u neku drugu jedinicu. Koja možda prima službenike koji moral ne mogu da sakriju.
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Junaci priče o oslobađanju Srbije od varvara već godinu dana su studenti. Oni su prozreli srpskog gospodara muva, isprečili se nekadašnjim gradorušiteljima na putu uništavanja civilizacijskih vrednosti
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
