Guglovanje (ni)je zločin

Ako pratite priču o Beograđanki Ani Volš, koja je prvog dana ove godine nestala u Bostonu, sigurno znate za bizaran podatak da je njen muž, inače osumnjičen da ju je ubio, baš tih dana na Guglu pretraživao kako se otarasiti tela ženske osobe i još štošta gore od toga. Možda nekome deluje totalno idiotski da zločinac na internetu traži rešenje, pa još u tako bazičnoj stvari kao što je Gugl pretraga, ali internet, zapravo, obiluje takvim savetima. Ako imate pristup onome što je potrebno, uz pomoć interneta i Gugla možete napraviti sarmu ili atomsku bombu, pretraživaču je svejedno.

Pomenuti Brajan Volš, rekli bismo, ostavio je iza sebe na internetu prilično jasne tragove koji ukazuju da je pripremio zločin. I pogrešili bismo. Jer ako nema drugih dokaza, pretraživanje po internetu ne može ga smestiti iza rešetaka. Jedan sličan slučaj može da posluži kao presedan, a to je u američkom pravnom sistemu presudno.

Pre nekih osam godina njujorški policajac Gilberto Vale našao se u ozbiljnom problemu i pred višegodišnjom robijom, jer je otkriveno da je u slobodno vreme krstario mračnim delovima interneta i istraživao kako može da muči koleginice sa posla i druge žene koje poznaje, uključujući i sopstvenu. Sa sličnim psihopatama je razmenjivao mišljenje i detalje svojih planova, koristeći prava imena svojih potencijalnih meta.

Provalila ga je supruga, koja je užasnuta onim što je pronašla na njegovom kompjuteru pozvala upravo njujoršku policiju, gde je Vale do tada radio. Naravno, priveden je i protiv njega je podignuta savezna optužnica za pripremanje otmica i mučenja, a žena se od njega razvela.

Porota nije imala razumevanja za njegov fetiš i našla ga je krivim, ali je sudija ipak prihvatio predlog odbrane i odlučio je da ga oslobodi. U podužem obrazloženju presude, zaključio je da Vale u realnom životu nije napravio nijedan potez koji bi ugrozio bilo koga i da je sve što je radio u domenu njegove (bolesne) fantazije. A kako osuditi nekoga zbog toga što samo fantazira, makar i bolesno?

Slučaj je završio na Federalnom sudu koji je potvrdio odluku nižeg suda – Vale nije kriv. Ne možete osuditi nekoga zato što ima bolesne ideje dok gugla i o tome priča sa sličnim likovima na forumima. Gotovo da bismo to mogli da smatramo nekom vrstom video-igre. Nije nemoguće da neko takvu igru i napravi, da nam dozvoli da u nju ubacimo likove ljudi koje poznajemo (šefa, recimo) i da ih onda mučimo, streljamo, ponižavamo, svetimo im se, dok bismo koliko sutra bili ljubazni i ponizni na poslu. Poželeti nekome sve najgore, napisati to, sve to i dalje nije krivično delo. I ne treba sumnjati da će se na to pozvati odbrana Brajana Volša ukoliko pretrage interneta budu najjača indicija da je on krivac. Volša će odbraniti Prvi amandman, pravo da misli kako mu je volja.

Nije malo onih koji misle da bi na internet trebalo uvesti nekakvu kontrolu, odnosno signal za uzbunu ako se utvrdi da neki korisnik pokazuje previše interesovanja za kriminal, a ne može da se pozove na to da je student kriminalistike ili detektiv. Ali više je onih koji smatraju da bi takva kontrola naših upita na Guglu bila najgore moguće zadiranje u privatnost i ljudska prava.

Ipak, dobro je imati na umu da sve što na Guglu pretražujete ostaje sačuvano i može se povezati s vama, što otvara prostor za novu dilemu – da li biste i kome dozvolili uvid u svoje upite? I da li biste dozvolili Guglu da vas opomene ukoliko proceni da ste negde zastranili?