Dvorci Srbije: Oživljavanje po francuskom modelu

Ovog četvrtka u Kulturnom centru Srbije u Parizu moderirao sam razgovor na okruglom stolu „Dvorci Srbije: Zaštita kulturne baštine“. Bio je to deo istoimenog projekta koji je Srbija predstavila Francuskoj.
Sve je počelo pre dve godine, mojim biciklističkim turama po Vojvodini koje su iznudile pandemija i zabrana putovanja u inostranstvo, tokom kojih sam otkrio da se u mnogim vojvođanskim mestima ili u pustarama i šumama između njih, nalaze brojni dvorci i letnjikovci izuzetne istorijske i arhitektonske vrednosti koji su u najvećem broju slučajeva u izuzetno lošem stanju.
Zatim je osnovana Fondacija za zaštitu kulturne i istorijske baštine, i pokrenuta je stranica na Fejsbuku „Baština bez zaštite“ kako bi ljudi iz cele Srbije počeli da šalju fotografije dvoraca, letnjikovaca i istorijskih kuća iz svojih sredina koji su formalno pod zaštitom države a u stvarnosti – samo što se nisu srušili. Trenutno se na toj Fejsbuk stranici koja ima preko 1.000 članova, nalazi preko 150 albuma sa fotografijama formalno zaštićenih a zapuštenih objekata širom zemlje.

Pre dve godine, odmah po imenovannju Vlade, osnovana je Radna grupu „Dvorci Srbije: Zaštita kulturne baštine“ čiji je prvi zadatak bio pobroji sve dvorce, dvorove, letnjikovce i vile u Srbiji koji su pod zaštitom zakona (njih 118) i da utvrdi koji od njih je u državnoj, koji u privatnoj svojini a kod kojih je u toku proces restitucije.
Za to vreme ja sam predstavio ovaj projekat ambasadoru Francuske u Beogradu Žan-Luju Falkoniju i složili smo se da iskustva njegove zemlje o ovoj oblasti mogu da budu od velike pomoći Srbiji. Napravili smo i web-portal www.dvorcisrbije.rs na kojem se nalaze sve informacije o 118 objekata sa spiska Radne grupe.
U junu prošle godine ministarka kulture i informisanja Maja Gojković sastala se u Parizu sa tadašnjom francuskom ministarkom kulture Rozelin Bašlo Narkan da bi između ostalog razgovarale i o mogućnostima realizacije projekta „Dvorci Srbije“. Na predlog francuske strane,  dogovorile su da se napravi lista prioriteta od 25 objekata za obnovu, kao i da se uz podršku francuskih eksperata utvrdi najbolji način da ovaj istorijski, kulturni i turistički potencijal Srbije zaživi. Takođe, francuska ministarka je ponudila pomoć da se kod fondova EU pronađu sredstva kojima bi se obnovili dvorci u Srbiji.

Učesnici okruglog stola bili su kneginja Jelisaveta Karađorđević, rođena u jednom od objekata koji su danas pod (neadekvatnom) zaštitom, Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda i Danijela Vanušić, pomoćnica ministarke kulture i informisanja za kulturno nasleđe i digitalizaciju. Na velikom ekranu su se smenjivali snimci srpskih dvoraca, letnjikovaca i vila.

Posmatrao sam naše francuske goste, pre svega Frederika Miterana, člana Francuske akademije i bivšeg ministra kulture Francuske i nećaka slavnog Fransoa Miterana kao i Lorena Albertija, arhitektu i urbanistu iz Centre des monuments nationaux.
Kako su posle rekli, osetili su divljenje prema kulturnoj baštini Srbije ali i šok i nevericu zbog stanja u kakvom su neki od objekata.
Frederik Miteran je rekao da u Francuskoj postoji 2.000 porodica koje imaju svoje dvorce, kao i da je u većini slučajeva država ta koja pomaže njihovo održavanje. Neki od dvoraca su i u vlasništvu države.

„U svakom slučaju, za dugoročno i održivo korišćenje ovih objekata neophodna je tesna saradnja države i privatnog sektora“, rekao je Miteran.
Loren Alberti najavio je skori dolazak stručnjaka iz njegove institucije u Srbiju (više puta odlagan zbog pandemije) kako bi se uradile prve analize stanja dvoraca i dobili predlozi kako da se oni obnove i šta da bude njihova buduća namena.
Pre početka okruglog stola ministarka kulture i potpredsednica Vlade Maja Gojković navela je i primer dvorca Karačonji u Novom Miloševu koji je jedan od najvećih u Srbiji a od 1980. do 2000. bio je pretvoren u fabriku hemijske industrije. Umesto turista i muzejskih eksponata u njemu se i dalje nalaze cisterne fabrike koja je u međuvremenu bankrotirala.
Veče uoči okruglog stola, Nataša Marić, ambasadorka Srbije u Parizu napravila je prijem u svojoj rezidenciji sa dvorištem koje gleda na Ajfelovu kulu. Ovaj verovatno najlepši i najvredniji inostrani objekat u vlasništvu naše države, svakako je jedan od „srpskih dvoraca“, iako nije na listi onih 118 – ali je primer kako je vrednu kulturnu baštinu potrebno održavati bez obzira na da li se ona nalazi u senci Ajfelove kule ili u banatskim pustarama.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com