Domaće je domaće

Istraživanja gledanosti u Srbiji već decenijama pokazuju kako gledaoci najviše vole domaće igrane serije. Ovu činjenicu neretko zloupotrebljava RTS kada nas, naročito tokom letnje šeme, bombarduje reprizama. Domaće serije su poput školske lektire, proverena literatura kojoj se vraćate u poznim godinama.

Serije su za TV generaciju deo opšte kulture, otud citati i kultni status. Za one još starije, serije su slike „boljeg života“ – pa se iznova rekonstruiše SFRJ sa svim mitovima. U jednoj epizodi „Žikine dinastije“, Marija i Boba se useljavaju u komforan stan, tu je i Iskrin telefon na dugmiće, a nameštaj isporučuju Simpo, Treska i bar još tri proizvođača evropskog renomea. E, kakva smo zemlja bili!

Produkcija domaćih igranih serija ima svoje periode plime i oseke. Aktuelna sezona je na pomalo neobičan način afirmisala ovdašnju produkciju.

Domaće serije možete gledati na samo dva kanala sa nacionalnom frekvencijom, na RTS-u i TV Prva. Komercijalne televizije Pink i Happy, umesto na osnovu serija, svoju gledanost pokušavaju da steknu rijaliti programima i pevačkim nadmetanjima. Pošto je Happy narušio prećutni sporazum o neemitovanju rijalitija, očekujemo u najskorije vreme novu sezonu „Farme“ na TV Pink. Happy je pokrenuo rijaliti – „Snajke“, ali je možda adekvatniji naziv „Sojke“.

Dakle, pođimo od javnog servisa – svakog radnog dana gledamo „Komšije“, seriju koju producira Mima Karadžić (scenario Mila Mašović, režija Milan Karadžić). Tema je relacija selo-grad i komšije koje su sinonim naših interkulturalnih različitosti. „Sumnjiva lica“ se takođe svakodnevno emituju na javnom servisu i predstavljaju svojevrstan omaž delu Branislava Nušića. Kostur priče je komedija „DR“, ali će se provući i ostala Nušićeva dela. Scenario je potpisao Petar Mihajlović, prvi u nizu reditelja je Dušan Milić, a produkciju je uradila kuća Film de Lux. Dodamo li ovom spisku jutarnju reprizu (trenutno je to serija o Aleksi Šantiću), ispada da radnim danima u programskoj šemi imamo čak tri domaće serije.

Vikend je rezervisan za poslednji ciklus „Selo gori, a baba se češlja“ Radoša Bajića i „Gorčila“ Mime Karadžića subotom. U nedelju je emitovana prva epizoda krimi serije „Ubice moga oca“ (scenario Nataša Drakulić i Predrag Antonijević), koja je stvorena prema uzoru na aktuelnu svetsku produkciju. Dakle, vikendom gledamo još tri dramske premijere, što je svakako pohvalno za RTS.

Čast komercijalnih televizija brani TV Prva, koja jedina neguje domaću igranu produkciju. Tu je veliki uspeh postigla serija „Andrija i Anđelka“, koja je praktično definisala kulturološku orijentaciju TV Prve. Reč je o urbanom ambijentu i porodičnim odnosima u doba tranzicije. Na popularnosti ove serije nastala je nova „Nemoj da zvocaš“, koja na sličan način prati život tri para različitih generacija. Zanimljivo je što su scenaristi takođe podeljeni po familijama, pa za najstariji par piše Miloš Radović, za srednji Staša Koprivica i Vladimir Simić, a za najmlađi Maša Dakić i Vladimir Vuković. Produkciju serije radi kuća Adrenalin.

Za Prvu se već nekoliko sezona snimaju i „Sinđelići“, srpska verzija španske serije „Seranovi“. Scenaristi serije koju radi Emotion su Biljana Maksić i Srđan Dragojević, reklo bi se prva liga domaćeg filma.

Svakako da treba pohvaliti ovaj kreativni trend na našim televizijama. Možemo ga delimično tumačiti velikom krizom ovdašnje filmske produkcije, pa su domaće serije postale jedino utočište za kreativne filmske autore. Činjenica da se i komercijalna TV Prva okrenula domaćim serijama pokazuje da su one gledane i da ostvaruju profit. Istini za volju, najviše se gledaju komedije iz bračnog ili seoskog života, ali je RTS uspeo da dostigne i izvesne umetničke standarde sa „Sumnjivim licem“ ili „Ubicama moga oca“. Aktuelnoj produkciji treba dodati još jedan trend koji pokazuje simbiozu između TV serija i filma. Filmski projekti poput „Jesen samuraja“ ili „Stada“ pripremaju se posle bioskopske eksploatacije za emitovanje na Televiziji Prva u obliku mini serije.

Ova umetnička privredna grana tako upošljava produkcijske kuće koje opet angažuju ne samo glumce već i veliki broj filmskih i TV profesionalaca. Čitava jedna generacija će dobiti priliku da se afirmiše, a ja se iskreno nadam da će kvantitet izroditi i novi kvalitet. Konačno, mislim da svaka televizija u Srbiji koja drži do sebe mora imati produkciju ili emitovati dramski program na maternjem jeziku. To je znak poštovanja publike, koju jednako tako možete da zamlaćujete Sojkama ili Pevaljkama u žiriju ili turskim serijama ponekad veoma osrednjeg kvaliteta. Kupovno je kupovno, al domaće je domaće!