Informacija o tome da je TV mreža Al Džazira pokrenula englesku verziju svog veb sajta (http://english.aljazeera.net) za one koji žele malo više ravnoteže u čitanju izveštaja o događajima u Iraku zamalo je kasnila za prethodno izdanje ove rubrike. To više nije vest, naravno, ali vest je da je sajt već ishakovan i da je na isti bila postavljena američka zastava (hakeri su Amerikanci, kako se čini). Al Džazirinom engleskom sajtu bilo je ionako teško pristupiti zbog velike potražnje, iako su tekstovi i slike veoma svedeni. Posle hakerskog napada sajt se polako oporavlja, ali je i dalje (uglavnom) neophodno veliko strpljenje dok se učita. Takođe, sajt i serveri ove kuće izloženi su konstantnim napadima i zatrpavani su imejlovima što ometa i druge aktivnosti, nezavisno od internet izdanja. Ovi događaji dosta govore o demokratičnosti interneta kao medija, što se često uzima kao jedan od većih njegovih kvaliteta. Za sada nema informacija da se šira internet zajednica velikodušno ponudila da pomogne, „preslikavajući“ sadržaj sajta, a što se u prošlosti pokazalo kao efikasan lek protiv hakeraja.
Kada već pominjemo zatrpavanje imejlovima, ovaj rat je prilika za sagledavanje još nekih dobrih strana elektronske pošte. Američke i britanske trupe u Iraku i okolini ekstenzivno koriste ovaj servis za komuniciranje sa bližnjima. Komunikacija, naravno, nije direktna. Vojnička pisma, pisana rukom, prekucavaju se u štabovima (u posebnim servisima) i potom šalju rodbini, dok vojnici dobijaju odštampane odgovore. Svi viču da su zadovoljni jer je komunikacija veoma brza (neki stižu da razmene i po nekoliko poruka dnevno, valjda dok stoje u mestu), postoji neophodan stepen cenzure (sva pisma neko nadređen može da pročita), a kažu da ova vrsta kontakta smanjuje nervozu kod vojnika.
Upravo zbog sve ozbiljnije primene elektronske pošte, sve više se razmišlja i o načinima da se ona učini što efikasnijom. Spam je trenutno najveća smetnja efikasnosti i procene su da profesionalci koji na radnom mestu koriste računar provode najmanje petinu (!) svog radnog vremena rešavajući se neželjenih poruka. U Srbiji, gde ovaj vid komunikacije još nije razvijen u većoj meri, to može zvučati neverovatno, ali u zemljama sa bolje razvijenim internet komunikacijama nije retkost da dnevno dobijete više od 200 imejlova. Najmanje 40 odsto, kažu istraživanja, potpuno su neželjeni, barem još toliko je beznačajnih, ali svaki mora biti otvoren i pregledan.
Britanska vlada je zbog toga odlučila da uvede nova pravila (zakon, najverovatnije u oktobru) kojima bi se slanje marketinških poruka na milione adresa u potpunosti onemogućilo ili barem suzbilo. Ovo je u skladu sa sličnom merom koju je najavilo tamošnje udruženje marketing radnika, ogorčeno zbog zloupotrebe elektronske pošte za jeftino reklamiranje.
Novim zakonom/merama striktnije će se gledati na ulogu internet provajdera u celoj priči, odnosno daće im se veća sloboda u razračunavanju sa korisnicima za koje se utvrdi da šire milione neželjenih poruka. Takođe, zakon znači da će takva aktivnost imati epilog na sudu (ako zatreba), odnosno da će biti jasno definisano šta se smatra spamom. Pri tom, niko nema iluziju da će se problem na taj način eliminisati, ali veruje se da barem treba popuniti rupe koje zjape.
