E-bay, verovatno najveći svetski sajt za trgovanje na internetu, kupio je pre desetak dana kompaniju Skype, a posledice ove kupovine po budućnost interneta još se analiziraju. Skype (www.skype.com) je relativno mlada kompanija, osnovana 2003. godine sa sedištem u Luksemburgu i njena osnovna aktivnost jeste omogućavanje korisnicima interneta da uz pomoć računara obavljaju telefonske razgovore. Postoje dve vrste servisa. Onaj besplatni, uslovno govoreći, omogućuje vam da razgovarate sa bilo kojim drugim korisnikom Skypea, bilo gde u svetu, bez plaćanja bilo kakve posebne naknade osim vašeg internet računa ili pretplate. SkypeOut, servis koji se naplaćuje, omogućuje vam da sa računara pozovete bilo koji telefonski broj, bilo gde u svetu, a cena razgovora je u proseku oko 30 evrocenti po minutu (najjeftinije je zvati SAD, minut je 1,7 evrocenti, najskuplji je poziv u Istočni Timor, nešto preko evra po minutu). Sve što je potrebno jesu slušalice i mikrofon priključeni na računar i, naravno, softver koji se sa Skypeovog sajta skida za „dž“.
Skype trenutno ima više od 50 miliona registrovanih korisnika i njegovi menadžeri tvrde da se na internetu u svakome trenutku nalazi njih najmanje dva miliona. Ono što se analitičari sada pitaju jeste da li su ti podaci dovoljni da bi za kompaniju neko (E-bay) odvojio 2,6 milijardi dolara, pola u kešu, pola u akcijama. Jer, finansijski izveštaji govore da je kompanija u prošloj godini donela zaradu od skromnih sedam miliona dolara.
Procena je da E-bay želi da zaokruži svoj sistem trgovanja, to jest da ga ubrza. Internet telefonija omogućiće onima koji nešto prodaju i onima koji nešto kupuju da još brže i komfornije stupe u kontakt, tako da menadžment E-baya računa da će se „vaditi“ upravo na povećanom obimu transakcija.
Međutim, koliko god orijentacija ka računaru kao centralnom uređaju za komunikaciju imala dobrih strana, toliko se ceo sistem može pokazati kao slabašan u sudaru sa nekom prirodnom katastrofom, poput one koja je nedavno zadesila jug SAD. U takvim situacijama otkazuje sve, fiksni i mobilni telefoni, o internet vezama da ne govorimo.
Pa, možda i ne mora da bude tako. Neke američke firme iskoristile su gužvu koju je napravio uragan Katrina da razglase kako imaju sistem sposoban da preživi najveću katastrofu i omogući ljudima koji imaju laptopove sa ispravnim baterijama (ili neki izvor struje poput agregata ili solarne baterije) da koriste internet kada im je, verovatno, najpotrebniji u životu. Reč je o sistemu bežičnih stanica koje se stavljaju na (vidljivu) udaljenost od oko sto metara. Ove stanice troše malo struje, to jest mogu da rade uz pomoć baterija po nekoliko nedelja, a njihova mreža u stanju je da se rekonfiguriše svaki put kada neka od stanica prestane da funkcioniše (jer se kuća na kojoj se nalazi srušila, na primer). Ovaj sistem naziva se WiFi mesh, i postaje sve popularniji, između ostalog i zbog (za američke prilike) pristupačne cene od 300 do 400 dolara po stanici i još otprilike toliko za baterije. Naravno, projektovan je za „mirnodopske“ svrhe, ali se pokazao izuzetno otpornim i u vanrednim situacijama.
Znači, čak i kada se sve oko vas ruši, moći ćete svojim internet telefonom da dozovete pomoć, a ako su stvari zaista otišle predaleko, preko E-baya kupite kuću na nekom mirnijem mestu.
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Nije mu palo na pamet, ali da jeste, a očigledno jeste, "Kobre" bi na njegov mig „razbacale“ studente koji protestuju, poručio je u dva navrata predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo – “Kobre” ne bi smele da ga poslušaju
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
