Birački listić biće rezedo boje. Iskustvo kaže da je to jedna od najneodređenijih boja, jer varira od nežnih nijansi zelene, preko zelene sa žućkastim primesama do zelene sa plavim tonovima. Simbolično, ova boja bi mogla biti budućnost Srbije koju će svaki birač videti na svoj način. Problem, naravno, nastaje kada nekome želite da objasnite na koju boju mislite kada kažete – rezedo.
Dodatnu konfuziju će, plašim se, izazvati novi pravilnik RIK-a o tome kako sve može izgledati važeći popunjeni izborni listić. Do sada ste samo mogli da zaokružite ime jednog kandidata na predsedničkim izborima, ali je to pravilo znatno liberalizovano. Novo pravilo kaže da je validan svaki listić na kome je birač jednoznačno i nedvosmisleno odabrao samo jednog kandidata. Možete zaokružiti ime ili prezime ili redni broj ili predlagač. Ukratko – morate odabrati samo jedno ime. Ostala imena možete precrtati, šarati i što je najzanimljivije – možete se obratiti svetu porukama i crtežima na biračkom listiću i on će i dalje biti važeći. Nadam se samo da će se građani uzdržati od stilizovanog grafičkog predstavljanja delova tela, naročito oznaka pola, što je čest „ukras“ bilborda i plakata. Ako se samo setim uzbuđenja i histerije koje je izazvao astrološki citat o vezi mikropenisa i određenog horoskopskog znaka u emisiji „4 i po muškarca“, nadam se da će birački proces proteći bez seksualne simbolike na rezedo podlozi.
Što se finala kampanje tiče, katarzu ili klimaks obeležavaju spotovi samo dva kandidata. U prilično neproporcionalnom odnosu u blokovima I17 pojavljuju se samo Aleksandar Vučić i Vuk Jeremić. Neinformisan gledalac bi mogao da pomisli da je prema TV programu u pitanju drugi krug i dilema Vuk ili Vučić.
Medijski najzastupljeniji kandidat, aktuelni premijer Vučić, potpuno je promenio kurs i ton svoje kampanje. Od ličnog ugla, koji je opisivao njegov odnos (da ne kažem obračun) sa ostatkom sveta, gde je poenta bila nerazumevanje koje vlada u narodu za njegove poteze, novi spotovi veličaju dosadašnje rezultate.
Ovaj nagli zaokret i promena vizure usledili su posle reakcija na početak kampanje, koji je izgledao kao serija anegdota i viceva o Vučiću.
Nekome je pred kraj kampanje svanulo i vratili smo se starom dobrom hvalisanju i ušećerenom populizmu. Iako biramo predsednika, koji nema izvršne ingerencije, novi spotovi govore o zapošljavanju i ekonomskim uspesima. Sledeća važna tema je bezbednost, gde se građani plaše nekakvim „makedonskim scenariom“, za koji se zalažu protivkandidati za koje je skovan izraz „pripadnici starog DOS-a“. Detaljno objašnjenje bi bilo nezgodno jer bi se u kopanju po političkoj istoriji današnjih članova vladajuće stranke otkrilo mnogo tih „starih ili novih DOS-ovaca“.
Tako se građanima u finalu kampanje ponovo obraća onaj Vučić na kojeg su navikli, onaj što viče sa bine, a ne snebiva se u kafani dok ga „u to ime“ zeza lokalna ekipa. Nije nedostajalo ni specijalnih emisija, naročito na Pinku i Studiju B, uz novi dekorativni element – tri velike slike, kao u Titovo doba, kada su na mitinzima bile slike Marksa, Engelsa, Lenjina i Tita – među njima. Na Pinku je nad Premijerom, voditeljem i prigodnim novinarima stajao triptih u natprirodnoj veličini. Angela–Vučić–Putin, kao simbol naše pozicije između ovih centara moći.
U prethodnoj paraleli sa Titom otpao je Engels (njega su izbacivali kad nema mesta), baš kao što na video-zidu Pinka nije bilo mesta za Trampa. On se još nije dokazao kao prijatelj, odnosno nije se pred izbore slikao sa Vučićem. Nek se strpi još malo.
Za kraj, istinita priča iz autobusa sa pristalicama i simpatizerima koji su ovih dana krstarili Srbijom. Pošla ekipa iz Čačka na miting u Novom Pazaru, spakovala se u buseve, pala prozivka, i primete dedu sa šajkačom koji je višak. Pitaju gde je pošao, a on ko iz topa – u Niš, kod Jeremića. Objasne mu da se zajebo, ponude mu kolegijalno prevoz do Kraljeva, pa da vata transfer do cilja, al deda se raspita za sendviče i uslove – pa produži sa kolegama na Vučićev miting. Ono jes, sklonio je šajkaču pred Pazarom, što je sigurno, sigurno je, ali sve je prošlo kako treba, šajkaču je vratio na glavu u povratku, negde kod Raške. Kažu ovi iz stranaka, svako ima te čiče za mitinge, baš su deficitarni.
Nisam mogao da delim mržnju prema tim ljudima koji su zbog sendviča, sitne koristi, ili iz iskrene želje da bude bolje sa nekim Vođom putovali po Srbiji, tapšali i mahali zastavicama. Snobovi su ih na društvenim mrežama zlobno prozvali stokom i „bezubom Srbijom“. Najbolji odgovor svima je dala doktorka Danica Grujičić, koja je ovako rešila tu besmislenu podelu i probuđenu mržnju.
„Nemojte da vas politikanti teraju u podelu naroda na bezube i svezube. Imajte na umu da su uglavnom ti bezubi podigli i školovali svezube.“
Hvala, doktorka.
