Otkad je udarila ova demokratija po meri dražesne aktuelne Vlade, malo-malo pa nekoga izbacuju odnekud: Čedu Jovanovića izbacilo iz stranke, Radoslava Petkovića izmarširalo iz zatvora (uprkos protestima javnosti, a i samog uhićenika), sve živo (na čelu s Pameću) isteralo iz Knjaza, onog duboko nesrećnog beogradskog fićfirića – Dražinog vanbračnog praunuka – izbacilo iz Hrvatske, a bogami znam jednog tipa kojeg je čak izbacilo i sa televizije! Ej, sa televizije, sa onog gde čak i Milijanu Baletić pripuštaju! O, zar se može niže pasti? Mislim – pa koga to još „izbacuju s televizije“, ko još, kako i zbog čega može biti nepoćudan za „slikovanje“ pred kamerama usred zemlje u kojoj je sasvim normalno da protokolisani zlikovci, ubice, secikese, probisveti, lupeži i barabe danonoćno sole pamet svima sa gotovo svih tv-kanalizacija, štedro i nesebično trošeći izgleda nepresušne resurse iz svojih privatnih mentalnih solana?
Pre direktnog odgovora na ovo Teško Pitanje, evo malog info-uvoda, tek da se upoznate s mestom radnje i nekim od likova. Elem, ima jedna, ne „krčma u planini“ nego zgrada u najstrožem centru Novog Sada, na Trgu Slobode, koja se zove Tržni centar Apolo; negde pri vrhu ove zgrade smeštene su i prostorije Televizije Apolo (hebote, kakvo ime za TV?! A zašto ne Gemini, Sojuz, Saljut ili Shuttle?), inače sastavnog dela nečega što se zove Gradski informativni centar (ili tako već nekako); u svakom slučaju, radi se o informativnoj kući u vlasništvu Grada. Osnovala ju je ona „opoziciona demokratska vlast“ iz romantično-gerilskih vremena sutona Požarevljaninove vladavine, kao jedan od mogućih medijskih Punktova Otpora. Enivej, za ovih četiri-pet godina povremeno me je pozivalo – kao i tolike druge silom profesije ili pak iz hobija „javne ličnosti“ – da gostujem u emisijama ovog svemirskog TV-a, i obično bih se odazivao tom mesečarskom zovu: tja, mora ponekad da se plati neki danak izigravanju Medijskog Lika; program nije bio „estradnog“ tipa, pa se moglo bez blama dopustiti sebi da se u njemu pojaviš.
Okej, i šta sad s tim? E pa, vežite se, polećemo, daleko je Luna ka kojoj ovaj naš panonski Apolo, sve sa svojim novopečenim Vodećim Lunaticima, sasvim prirodno stremi. Zahvaljujući „neposlušnim“ (podgurkiv, namigiv, ju-nou-vot-aj-min?) odbornicima mirotočive Demokratske stranke Srbije, Novim je Sadom definitivno zavladala preslatka radikalsko-espeesovska ekipa, inače po dobru dobro poznata i zapamćena na sve četiri strane sveta (evo, i u kolonijalističkom Hagu ukazuju Kraljevske Počasti njihovoj delegaciji na najvišem nivou!). I Ekipa je, jakako, sa svojim karakteristično produhovljenim Kadrovima brže-bolje ušla u sva „javna preduzeća“ u vlasništvu grada, posebno se ustremivši na ona gde ima mnogo para i unosnih sinekura, te na ona sa kojih se može vršiti nekakav Javni Uticaj. Tako je i TV Apolo dobio novog direktora a odmah potom i friškog „glodura“ i zamenika, u novinskim krugovima inače nadaleko čuvenog po tome što niko nikada nije čuo za njega. Rado ću vam ekskluzivno otkriti njegovo znamenito ime, samo da pogledam u tefter: aha, Ilija Tucić. Da, baš taj; nisam li vas na vreme upozorio? Kako god, taj je delija preuzeo komandnu tablu Apola potkraj prošle nedelje, i pohitao da se upozna sa planovima Posade (dr Spok nije bio prisutan, dobio čovek zauške) za nastupajuće svečane i radne dane. Tako su novi, od radikala oktroisani Šefovi saznali da je za ponedeljak planirano snimanje priloga o promociji knjige gorepotpisanog pisca ove kolumne u Zrenjaninu. Ovo šokantno saznanje umalo je dokrajčilo sirotog zamenika Glodura, koji je momentalno s konsternacijom odbacio i adaktirao tu vaistinu perverznu ideju, napomenuvši da bi emitovanje takvog priloga – podsećam, o promociji jedne knjige – bilo „prst u oko radikalima“ (v. novosadski „Dnevnik“ od 4. 12. 2004). Tako da potpisnik ovog teksta, kao i inkriminisane knjige, nije poleteo ka Mesecu u elitnom društvu… Vala jašta, brothers & sisters & ratni drugari, ta nismo se valjda za to borili, Naše Maje birali i Lješnjake brali da bi nam se izdajničko-plaćeničko-soroševsko-mondijalistički tipovi poput TP jopet slobodno muvali po „malim ekranima naših te-ve prijemnika“, sveudilj Po Nalogu Svojih Gazda propagirajući robovanje Novom Svetskom Poretku?!
Harašo, hajde sad da vidimo šta smo ovde imali. Uistinu se „slučajno“ namestilo da baš moja malenkost bude temom ove slatke, male preventivne revandikacije – a posledično i jedne novinske kolumne – mada, jakako, neću kriti da mi čini veliku čast da budem prva oficijelno Apoćudna Ličnost od (re)uspostavljanja „insajderske“ Okupacione Uprave nad Novim Sadom. Ali, ništa od svega ovoga „po sebi“ nije ni najmanje važno: briga me i za neku televiziju, i za sve to skupa – ako mi je ičega preko glave, vala mi je „slikovanja“ preko glave. Takođe, sasvim mi je nezanimljivo da se patetično uživljavam u ulogu Žrtve, bezecujući tako neki budući Orden: begaj, more! Jedino zbog čega mi se ceo ovaj somnambulni zaplet čini ipak dostojnim beleženja i razmatranja u jednom novinskom tekstu jeste fakat da se perverzni mehanizam bezobalnog „medijskog pluralizma“ postpetooktobarske Srbije sada zakonito sveti onima koji su ga onomad instalirali u ime jednog infantilnog shvatanja demokratije, a uzgred i onima poput mene, koji su sve vreme kričali da je to stranputica. Prostije kazato, Organizovano Zlo je onomad „pobeđeno“ samo zato da bi iz svoje nove i lagodnije, „opozicione“ kože zauzelo sve medijske i političke predikaonice i bez pardona urnisalo zdrav razum pučanstva; kada već nije omirisala zatvore, Fukara koja se okupljala oko požarevačkog masovnog ubice prenapučila je vaskolike „demokratske“ novine i tv-studija, i odatle ih više ni mišomorom isterati neće. Ali zato će oni, gde god budu mogli, „ukidati“ sve one glasove koji su im govorili sve ono što nikako o sebi nisu želeli da čuju. I pravo „nam“ budi. A šef novosadskog SPS-a, građanin Krstić Svetislav, lepo kaže o medijskoj sitovaciji: „Više se neće ponoviti 5. oktobar, ponovo smo na vlasti.“ Pa vi sad vidite.
A onaj će nesrećni, okupirani Apolo kanda biti iznova dostojnom metaforom jedne nove-stare Srbije: odlepivši se od matične planete, ponovo će zaplutati galaksijom u potrazi za vasionskim zavičajem „nebeskog naroda“. Apolo, ovde Zemlja, javi se! Ima li unutra još inteligentnog života?!
