Foto: Strahinja Aćimović/TanjugNakon 55 godina ponovo je uspostavljeno jedinstvo između Srpske i Makedonske pravoslavne crkve. U saopštenju SPC izražava spremnost za dalji dijalog na temu rešenja konačnog statusa. Deluje da se nije marilo za „ograde“ koje je postavio Carigradski patrijarh, kao ni za „realpolitičke zadatosti“
Sveti Arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve je već na samom početku svog zasedanja razmatrao pitanje kanonskog statusa Crkve u Severnoj Makedoniji i saopštio da je nakon 55 godina uspostavljeno crkveno jedinstvo odnosno da je raskol prevaziđen.
Kako se u saopštenju kaže, primljen je akt Sinoda MPC – OA kojim ista prihvata status dodeljen od strane Sabora SPC 1959. godine, što je status najšire moguće autonomije. Ističe se da se dijalog o konačnom statusu eparhija u Severnoj Makedoniji nastavlja, te da na njega neće uticati politika, bilo da je reč o crkvenoj ili geopolitici, već kanoni i crkveno-pastirka načela.
Poslednja tačka glasi: „Naposletku, Sabor nema nameru da posle rešavanja statusa uslovljava novu sestrinsku Crkvu ograničavajućim klauzulama u pogledu opsega njene jurisdikcije u matičnoj zemlji i u dijaspori, uz preporuku istoj da pitanje svog zvaničnog naziva reši u neposrednom bratskom dijalogu sa jelinofonim i ostalim pomesnim Pravoslavnim Crkvama.“
Drugim rečima, deluje da se dijalog započet ranije, između predstavnika dveju Crkava, nastavlja skoro kao i da nije bilo odluke Vaseljenskog patrijarha. Više nego dobra vest je da je nakon nemalog broja pokušaja da se raskol zaleči – a bilo je razgovora tokom sedamdesetih godina, devedesetih, a potom i početkom dvehiljaditih kada je delovalo da je stvar rešena – sada konačno to i učinjeno.
Kroz saopštenje SPC-a provejava spremnost da se u doglednom periodu dodeli autokefalnost severnomakedonskoj jerarhiji, sveštenstvu i vernicima.
Takođe, poslednje dve tačke se mogu čitati i kao odgovor na odluku Vaseljenskog patrijarha u kojoj je on postavio „granice delovanja“ – određujući ime Ohridska arhiepiskopija te isključujući upotrebu reči „Makedonija“ i ograničavajući kanonsku jurisdikciju te Crkve na teritoriju Severne Makedonije (drugim rečima, „lišava“ je njene dijaspore).
Ovim Saopštenjem SPC poručuje kao da ne mari previše za pomenute carigradske ograde. Još će se razgovarati.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ambasada Nemačke u Beogradu za „Vreme“ navodi da srpska strana nije tražila dodatna biračka mesta u Nemačkoj. I to uprkos rekordnom interesovanju dijaspore za glasanje
Zbog prvog dokumentovanog slučaja infekcije špijunskim softverom Pegasus, advokatice studentkinje Jelene Kontić podnele su krivičnu prijavu protiv Bezbednosno-informativne agencije, saopštava SHARE fondacija
Odbornici opozicije napustili su sednicu Skupštine grada Beograda jer na dnevni red nije dodata rasprava o ponašanju Aleksandra Šapića. Iz sale su izašli Kreni Promeni, ZLF, PSG i Mi - Snaga naroda
Otkako je podneo ostavku na funkciju predsednika Srbije, Aleksandar Vučić se ne skida sa Instagrama. Za sedam dana je postavio više od 40 objava. To je samo jedan od frontova njegovog „napada“ na birače
Na današnjoj sednici REM će razmatrati da se televiziji Nova dodeli licenca za rad u Srbiji. Isti zahtev je 2. oktobra menadžment N1 podneo u ime te televizije, doduše bez znanja uredništva
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
