Lekari i medicinsko osoblje Klinike za kardiohirurgiju u Nišu su požrtvovano, radeći mesecima u svoje slobodno vreme, ne uzevši ni dinara za prekovremene sate bili očistili zloslutnu listi za čekanje na operacije i izazvali buru pohvala u javnosti željnoj pozitivnih priča. A baš takva je ova niška priča u kojoj je naravoučenije da građani, ma čime se bavili, mogu samoinicijativno, uprkos sistemu, da promene stvari nabolje. Pa još ne u sopstvnom, već u interesu sugrađana.
Pošto u toj priči, koja je izazvala toliku medijsku pažnju i otvoreno divljenje velikog broja glasača, glavnu ulogu nije igrao Aleksandar Vučić, za reč se brže-bolje javila ministarka zdravlja Danica Grujičić. Ministarka je relativizovala, dovela u pitanje i omalovažila rezultate lekara i medicinskog osoblja iz Niša i degradirala iznenadne „heroje ljudskosti“ na „samopromotere“ koji svoje skromne rezultate lažno predstavljaju kao ne znam kako gigantski uspeh, a, zapravo, ni prismrdeti ne mogu, recimo, Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ na čijem je čelu Milovan Bojić. Ovo zlurado poređenje baba i žaba, Davida i Golijata, zgrozilo je neke od onih koji su aplaudirali Nišlijama, a kod drugih probudilo sumnju da li su oni zaista toliki, divljenja vredni pozitivci.
Dobro, naprednjačkoj vlasti se ove Nišlije, izgleda, nešto ne sviđaju pa hoće da ih diskredituje, navikli su se građani na takav metodičan postupak. Ali onda se u diskusiju „jesu li ili nisu heroji?“ u Jutarnjem programu na televiziji N1 uključio i doskorašnji, ili još uvek, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić. On je doveo u pitanje motive niške lekarske ekipe, govorio o njihovom političkom marketingu, posmunjao da se tu radi o pretenzijama na neke direktorske funkcije, optužio ih da su prekršli Zakon o radu, razmatrao da su primoravali medicinske sestre, tehničko osoblje i mlađe lekare da bez nadoknade rade prekovremeno, rekao da to nije nikakvo sistemsko rešenje, da su zapravo sve teže slučajeve prebacivali u Beograd, a sami rešavali samo rutinske operacije…
Lirsku, inspirišuću pesmu o Hipokratovoj zakletvi je, sve u svemu, pretvorio u kritičko, prozno štivo koje najeda nadu. I nije bio jedini s onu stranu vladajuće kaste.
Naravno da prekovremeni, neplaćeni rad ne može da bude trajno rešenje ni za šta, ali, ne ulazeći niti u motive niških hirurga, niti u zakulisne razloge njihovih kritičara: staf Klinike za kardiohirurgiju u Nišu je mukotrpnim radom i samoinicijativno praktično izbrisao listu čekanja na operacije od čega profitiriju njihovi sadašnji i budući pacijenti. Bio je to čin samoodoricanja na koji ljudi mogu da se ugledaju, koji je, uzgred, opet jednom i prilično bučno, otvorio mnoga nezgodna pitanja o sisteskim manjkavostima srpskog zdravstvenog sistema.
Svaka čast ljudi!
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com