
KiM
Poslanici Srpske liste se zakleli da će se „zalagati za zaštitu teritorijalnog integriteta Kosova“
Predsednik Udruženja novinara Kosova Džemailj Redža tvrdi da su poslanici Srpske liste „pokušavali da sakriju“ da su potpisali zakletvu
Srbija, osim globalnog poskupljenja, mora da plaća i cenu sopstvene gluposti i izbora (sve)vladajuće stranke da u EPS dovede "ekipu" koja će temeljno urušiti sposobnost države da proizvodi energiju. Za ovo (zlo)delo još niko nije odgovarao, a već je dovoljno puta "isprobana" situacija u kojoj država zbog svojih loših odluka mora da se skupo zadužuje
Usred silne medijske histerije i neprestanih najava rata na severu Kosova, u poslednjih nedelju dana su ispod radara promakle dve ekonomske vesti: jedna je da će se država zadužiti za još 340 miliona evra, a druga da je agencija Fitch zadržala rejting Srbije na BB+.
Nije ništa novo da se država zadužuje – mora, da bi pokrila deficit i vraćala prethodne dugove. No, novo je da je cena zaduženja sve veća i veća. U prošli četvrtak, 18. avgusta, u Službenom glasniku je objavljeno da će se država zadužiti na tri godine za 250 miliona evra, sa kamatom od 3,75% plus šestomesečni EURIBOR, i za još 90 miliona evra na četiri godine, po kamati od 3,95%, opet plus šestomesečni EURIBOR.
Pred pandemiju država se zadužila – na tržištu, za razliku od ovog novog zaduženja, koje ide direktnom pogodbom – sa kamatom od 1,25%; usred pandemije, kamata je otišla na iznad tri odsto, da bi prošle godine država uspela da se za tzv. zelene obveznice zaduži sa kamatom od svega 1%.
Ovo pokazuje dve stvari. Jednu, očitu, da, u uslovima izuzetno visoke inflacije širom sveta (i posledičnog podizanja referentnih kamatnih stopa, tj. poskupljenja cene novca) investitorima „ne igra“ da ulažu u nešto što donosi mnogo manji prinos, odnosno, što će inflacija da „pojede“.
Druga, malo manje očita, jeste da, kao što nije bila naročito zaslužna za rekordno niske kamatne stope po kojima država može da se zadužuje, vlast – uprkos neumornoj i već odavno neukusnoj samohvali – ne može da utiče ni na aktuelno poskupljenje zaduživanja.
Jednostavno, takve su (bile) globalne prilike: tad je bilo obilja jeftinog novca, sada on poskupljuje – slično, tada je na sva zvona objavljivan „uspeh“ da se država jeftino zadužila, sada niko da se pohvali da se država zadužuje sa kamatom od 4 ili 5 odsto.
Problem je što Srbija, osim ovog globalnog poskupljenja, mora da plaća i cenu sopstvene gluposti i izbora (sve)vladajuće stranke da u EPS dovede „ekipu“ koja će temeljno urušiti sposobnost države da proizvodi energiju. Za ovo (zlo)delo još niko nije odgovarao, a već je dovoljno puta „isprobana“ situacija u kojoj država zbog svojih loših odluka mora da se skupo zadužuje.
Procene Fiskalnog saveta su da će samo za ove dve grejne sezone (prošlu i narednu) EPS i Srbijagas napraviti gubitke od skoro milijardu evra, koje će na kraju država morati da vraća – skupim zaduživanjem.
Druga vest prethodne nedelje bila je da je rejting agencija Fitch zadržala kreditni rejting Srbiji na BB+. Narodna banka i Uprava za javni dug objavili su ovu informaciju, uz pregršt po Srbiju pohvalnih stvari iz izveštaja, u potpunosti zanemarujući negativne stvari na koje Fitch ukazuje, poput činjenice da se Srbija nalazi u donjoj polovini liste zemalja po političkoj stabilnosti i političkim pravima, vladavini prava, kontroli korupcije, kvalitetu institucija, u oblasti ljudskih prava i političkih sloboda, što sve „vuče“ ocenu Srbije naniže.
Inače, ta ocena, BB+, i one ispod nje, još se nazivaju i „spekulativnim“, jer zbog povećanog rizika nose i visok prinos investitoru (ukoliko zemlja ne bankrotira), a ponegde se svi rejtinzi ispod investicionog (odnosno, svi ispod BBB i višeg), nazivaju i „junk“, odnosno „smećem“.
A koliko je Srbija odmakla u poboljšanju svog kreditnog rejtinga, od trenutka kad joj ga je Fitch prvi put dodelio? Bilo je to u maju davne 2005. godine. Srbija je tada dobila rejting BB- i nije se sa njega pomakla napred, u investicioni rejting (sledeća, BBB ocena), evo, punih 17 godina – izuzev kad je skliznula na još goru, „B“ ocenu između januara 2014. i juna 2016. godine.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Predsednik Udruženja novinara Kosova Džemailj Redža tvrdi da su poslanici Srpske liste „pokušavali da sakriju“ da su potpisali zakletvu
“Naša kuhinja za širenje mržnje i laži se nalazi u ovoj zgradi iznad nas, na ovom istom RTS-u koji i danas širi laži i mržnju. Moja generacija se primila na te laži, verovala je da radimo pravu stvar i da smo mi u pravu a oni drugi da su zli. I oni drugi su to isto mislili za sebe i onda je krenuo točak zla koji nikako da se zaustavi a za mnoge traje i dan-danas”, rekao je Goran Samardžić ratni veteran, koji je bio vršnjak studenata kad je u Sarajevu postao i ratni vojni invalid
Da bi izašla iz političkog ćorsokaka i podela u društvu, Srbija bi trebalo da pojača napore u borbi protiv korupcije, unapredi reforme vladavine prava, uključujući izbor Saveta REM kroz transparentan i sveobuhvatan proces, navela je komesarka za proširenje EU Marta Kos
Posebno zabrinjava to što je medijskim radnicima u RTS uskraćena sloboda kretanja i obavljanje profesionalnih novinarskih zadataka,, a upućene su im i uznemirujuće pretnje, navodi Ministarstvo spoljnih poslova
Mokrih kolovoza više nema, jedino ih treba očekivati na jugu i jugoistoku gde su još uvek mogući kratkotrajni pljuskovi
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve