Foto: Milenković Milovan
Niko od naprednjačkih glavešina nije se javno osvrnuo na potresnu smrt Momčila Vučkovića. Valjda su svu empatiju potrošili srepeći za bezbednost prve porodice Srbije
Koliko u ovim riječima ima mudrosti svjedoči tekst koleginice Jelene Zorić o potresnoj sudbini Momčila Vučkovića iz sela Donja Budriga na Kosovu. On je trebao biti jedan od učesnika kontramitinga, ali nikad nije stigao u Beograd. Njegova smrt na putu postala je javna državna tajna.
Prethodno, na „majci svih mitinga“, Aleksandar Vučić je poručio učesnicima da ih beskrajno voli. Međutim, Momčila Vučkovića nije ni spomenuo narednih dana. Dobro, možda mu nisu rekli i tako to. Ali nemoguće je da o ovoj smrti pojma nemaju pusti naprednjački povjerenici, koordinatori, poslanici i ostali koji se pitaju. Naime, niko od njih nije javno izrazio saučešće porodici, zahtijevao istragu, utvrđivanje odgovornosti…
A i zašto bi? Za sve te članove Glavnog odbora i Predsjedništva, Momčilo Vučković je bio beznačajni statista čija je jedina svrha bila da aplaudira i zauzme dio svog kvadratnog metra ispred bine. To je sve. Činjenica da je ovaj čovjek stradao želeći da pruži podršku Vučiću, naprednjačke glavešine ne dotiče. Zauzeti su kačenjem meta na lađa Nikoli Koji, Draganu Bjelogrliću, Sergeju i Banetu Trifunoviću, Svetlani Bojković, Gordanu Kičiću i drugim glumcima koji podržavaju proteste protiv nasilja. Valjda im tako i poslije svega izgleda „pristojna, normalna i dostojanstvena Srbija“.
Ovdje upada u oči i para uši koliko isti ti funkcionari – veliki i mali – strepe, trepere i na svaki mogući način izražavaju neizrecivu brigu za bezbjednost šefa države i njegove porodice. Ništa im tu ne pada teško, čak ni da postave bilbord sa željom za brzo ozdravljenje predsjednikovog brata od korone.
Biće da su naprednjačke velmože svu saosjećajnost potrošili na prvu porodicu Srbije. Zato je nemaju za Momčila Vučkovića, Staniku Gligorijević (stradala u saobraćajnoj nesreći koju je izavao vozač Zorana Babića), Slobodana Tansakovića (noćni čuvar umro poslije brutalnog rušenja u Savamaloj), majora Omera Mehića i sedam osoba (poginulih u udesu Helikoptera na Surčinu), te toliko drugih „običnih ljudi“, žrtava jednog bahatog režima koji suštinski prezire vlastiti narod. Tragedije u „Ribnikaru“ i okolini Mladenovca samo su do kosti ogolile svu bezosjećajnost, cinizam i samodovoljnost kaste na vlasti. Moć i nedodirljivost im je sve, ljudski život ništa.
Zato postoji samo jedno pitanje. Dokle još građani Srbije mogu izdržati?
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Sindikati Republičkog geodetskog zavoda najavili su protest za 27. Januar zbog „represije uprave“ prema njihovom članstvu. Ubrzo se oglasilo rukovodstvo RGZ-a i negiralo te tvrdnje
Najavljenji skup SNS u Jagodini pokazuje da je vlast iscrpila gotovo sve metode kojima bi mogla da suzbije nezadovoljstvo u Srbiji, rekao je za „Vreme“ Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku
Predsednik SNS Miloš Vučević rekao je da će njegova partija „pružiti politički otpor urušavanju države i njenih institucija“
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić upozorila je da nastavak blokada fakulteta ima „tri pretnje“ i da je „medeni mesec prošao“, jer „dolazi trenutak da se prekinu šanse da se ispravi ovo“
Udruženje „Moja Srbija“ upozorava da bi ukidanje vaučera za odmor u Srbiji ozbiljno ugrozilo razvoj domaćeg turizma i dovelo do pada prihoda ugostitelja i hotelijera, „što bi nas vratilo na stanje od pre deset godina, kada je izdavanje smeštaja bilo sporedna delatnost“
Šta znače pretnje Aleksandra Vučića upotrebom državne prisile? Zapravo ništa, dok zaista ne bude pokušao da ih ostvari
Korišćenje u dnevnopolitičke svrhe mogućnosti atentata na predsednika države – posebno u zemlji gde je pre četvrt veka mučki ubijen premijer – krajnje je opasno i neodgovorno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Momčilo Vučković iz sela Donja Budriga na Kosovu umro je u 43. godini, u utorak popodne, u Kliničkom centru u Prištini. Fatalnu povredu glave zadobio je na putu za miting Srpske napredne stranke u Beogradu pod nazivom „Srbija nade“
