Mlekari će moći da prijavljuju nepoštene otkupljivače mleka

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o trgovačkim praksama kojim bi trebalo da budu unapređeni funkcionisanje unutrašnjeg tržišta i stvoreni preduslovi za stabilnije i transparentnije formiranje cena. Ako taj zakon bude usvojen poljoprivredni proizvođači, među kojima su i mlekari, trebalo bi da imaju mehanizam zaštite od nepoštenih trgovačkih praksi. Potencijalno bi mogli da prijavljuju otkupljivače mleka Komisiji za zaštitu konkurencije.

Zakonom je predviđeno da budu uvedena jasna pravila i precizne definicije nedozvoljenih trgovačkih praksi koje se smatraju nepoštenim i zato se nalaze na „crnoj listi“, i onih koje su uslovno dozvoljene i nalaze se na „sivoj listi“.

Na „crnoj listi“ su prakse kao što je neopravdano otkazivanje narudžbina, a upravo na tu praksu se pojedini mlekari žale. Samo je pitanje da li će u slučaju niske otkupne cene mleka mlekare lako dokazati opravdanost otkazivanja, odnosno kako će to državna Komisija tumačiti. Zbog toga je pre nekoliko dana Ministarstvo poljoprivrede obećalo da će biti garant za ugovore sa otkaznim rokom između mlekara i otkupljivača mleka, koji su u Srbiji u najvećem broju slučaja velike firme koje prave gotov proizvod. To podrazumeva uvođenje otkaznog roka od 15 do 30 dana, čime će se sprečiti praksa da mlekare „preko noći“ otkažu otkup.

Takođe tu je i jednostrana izmena ugovora, odnosno zabrana prakse da dobavljači, odnosno otkupljivači mleka, samovoljno menjaju uslove u pogledu učestalosti, metoda, mesta, vremena ili obima isporuke, standarda kvaliteta ili cena. I to je jedan od gorućih problema mlekara koji svedoče da otkupljivači naprasno snize cene mleka ostavljajući proizvođače u situaciji „uzmi ili ostavi“.

Mlekari nisu obavešteni

Slobodan Vidojevića iz Udruženja proizvođača mleka „Šajkača“ za „Vreme“ kaže da mlekari nisu bili obavešteni o ovoj mogućnosti ako se novi zakon usvoji.

„Naravno da bismo ih prijavljivali ako to bude moguće. Za nas je važno i ko će da odlučuje o tome jesu li otkupljivači nepošteni. To je ipak državna komisija, a trenutno u sve njih nemamo mnogo poverenja“, kaže Vidojević za „Vreme“.

Ako ovakav predlog zakona prođe Skupštinu Srbije, on će potencijalno dodatno štititi mlekare u dva člana. U prvom, članu 7, „ako se ne dokaže drugačije, nepoštene trgovačke prakse postoje ako kupac ne prihvata kvarljiv poljoprivredni proizvod snabdevača, a da o tome ne dostavi dokaz“. Teret dokazivanja je na otkupljivaču, a ne na poljoprivredniku, a Komisija ima ovlašćenje da pokrene postupak i sankcioniše nepoštenu praksu.

Član 8 je još važniji i zabranjuje komercijalnu odmazdu.

„Zabranjen je svaki oblik komercijalne odmazde ili pretnje odmazdom kupca upućena prema snabdevaču zbog toga što koristi svoja ugovorna ili zakonska prava i obaveze odnosno ako je odbio da prihvati formalne ili neformalne ponude i uslove kupca, a naročito ako se odmazda odnosi na uklanjanje proizvoda snabdevača iz ponude ili akcija kupca, smanjenje naručene količine ili učestalosti narudžbina ili odlaganje sa prihvatom, prijemom i obradom narudžbina ili proizvoda“, stoji u predlogu zakona.

„Crna“ i „siva“ lista

Na „crnoj listi“ su i plaćanja koja nisu povezana sa prodajom, odnosno to da  trgovac ne sme da zahteva isplate koje nemaju direktne veze sa prodajom proizvoda snabdevača.

Na toj listi je i plaćanje za kvarenje proizvoda, što znači da je zabranjeno prebacivanje troška kvara ili gubitka proizvoda na snabdevača ako se to dogodilo u objektu trgovca i nije krivica snabdevača.

Na „crnoj listi“ su i plaćanje za ispitivanje prigovora, odnosno zahtev da snabdevač plati troškove obrade pritužbi kupaca koje nisu direktno povezane sa nemarom snabdevača i takozvana trgovinska odmazda, odnosno pretnja ili preduzimanje komercijalnih protivmera ako snabdevač koristi svoja zakonska prava ili sarađuje sa organima nadzora.

Foto: FoNet / Nebojša Jovanović

Na „sivoj listi“ su dozvoljene isključivo ako su prethodno dogovorene jasnim i nedvosmislenim pisanim ugovorom.

Tu spadaju povraćaj neprodate robe, odnosno mogućnost da trgovac vrati neprodate proizvode snabdevaču samo ako je to pismeno ugovoreno.

Tu su i naknada za listiranje, odnosno plaćanje „ulaznice“ ili naknade za uvrštavanje proizvoda u asortiman prodavnice i troškovi marketinga i oglašavanja, odnosno naplata snabdevaču za reklamiranje njegovih proizvoda od strane trgovca.

Na „sivoj listi“ su i troškovi promocije, odnosno naplata troškova za popuste na proizvode u okviru promotivnih akcija i uređenje prostora, odnosno zahtev da snabdevač snosi troškove opremanja prostorija u kojima se prodaju njegovi proizvodi.

Predlogom pomenutog zakona predviđena je i mogućnost nagrađivanja „insajdera“, odnosno fizičkih lica koja Komisiji za zašitu konkurencije (koja će nadzirati „crnu“ i „sivu“ listu) dostave ključne dokaze o prekršajima trgovaca.

Po uzoru na EU

Vlast u Srbiji se hvali da je Predlog zakona o trgovačkim praksama u velikoj meri izrađen po uzoru na rešenja koja se već primenjuju u Evropskoj uniji, ali sa značajnim proširenjem obuhvata proizvoda i rešenjima koja nisu prisutna u drugim evropskim zakonodavstvima.

Najveći broj zakona u EU obuhvata nepoštene trgovačke prakse samo za poljoprivredne i prehrambene proizvode, dok je ovim predlogom zakona obuhvat proizvoda znatno širi, čime se pomaže većem broju snabdevača da poboljšaju svoju poziciju u odnosu na trgovce.

Zakon, osim poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, obuhvata i proizvode od posebnog značaja za snabdevanje tržišta, među kojima su kućna hemija, proizvodi za ličnu higijenu, kozmetika i drugi, kao i proizvodi od posebnog značaja za poljoprivrednu proizvodnju – sredstva za ishranu i zaštitu bilja i oplemenjivači zemljišta.