foto: marija janković
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović tvrdi da opozicija preko medija širi paniku zbog navodnog otvaranja novih rudnika kod Zaječara. Gde bi ti rudnici trebalo da se otvore i odakle priča o njima?
„Širenje panike.“
Ovo je naslov koji je resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović stavila preko medijskog teksta u kojem se piše o planovima kineske kompanije Ziđin da počne posao u petom rudniku u Srbiji.
Poslednjih nedelja ponovo slušamo pokušaje opozicionih političara da šire paniku, piše ministarka, „u vezi tobož otvaranja novih rudnika, preseljenja ljudi i uništavanja jednog dela Srbije“.
„Cilj te kampanje je da se kod građana neminovno stvori strah i nepoverenje“, dodala je ministarka i rekla da ove tvrdnje ne počivaju na činjenicama.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Povod za medijske natpise zapravo je državna odluka.
Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Srbije oglasila je ranije javni uvid povodom izrade Prostornog plana područja posebne namene rudarsko-metalurškog kompleksa Čukaru Peki i Malka Golaja, kojim se planira dalji razvoj rudarske proizvodnje u Boru i Zaječaru, objavila je eKapija u julu 2026.
Dokument će, kako se navodi, biti na javnom uvidu do 3. avgusta, a predviđa izgradnju novog rudnika, nove topionice, prateće infrastrukture, ali i uspostavljanje zona u kojima bi, ukoliko stručne analize pokažu da nije moguće obezbediti bezbedne uslove za život, moglo doći do preseljenja stanovništva.
Plan, čiji je naručilac kompanija Srbija Ziđin Koper (Serbia Zijin Copper), obuhvata oko 126 kvadratnih metara na teritoriji gradova Bora i Zaječara.
Na području Bora u obuhvatu su cele katastarske opštine Slatina, Metovnica, Donja Bela Reka i Oštrelj, kao i delovi katastarskih opština Šarbanovac i Brestovac, dok su na teritoriji Zaječara obuhvaćeni cela katastarska opština Nikoličevo i deo katastarske opštine Zvezdan.
Plan predviđa razvoj tri ključne celine – podzemnog rudnika Čukaru Peki (Donje ležište), novog rudnika bakra i zlata Malka Golaja kod Zaječara i nove metalurške topionice na području Bora, kao i infrastrukturne koridore koji će povezivati ta postrojenja.
Navedeno je da je planirani razvoj definisan do 2050. godine, dok je prva faza realizacije predviđena do 2035. Jedna od novina, kako se navodi, jeste izgradnja nove topionice kapaciteta do 400.000 tona anodnog i katodnog bakra godišnje.
Odmah su pokrenute peticije građana koji žele da zaustave ove radove.
Maja Bjelanović iz „Zbora Ušće“ rekla je da je za jedan dan u Beogradu skupljeno oko 5.000 primedbi na širenje rudnika kod Zaječara i Bora. Oko 2.000 građana Zaječara je za samo tri sata potpisalo peticiju „Zaječar protiv rudnika – ovde ja živim i ne želim da se selim“.
Uz potpisivanje peticije, prikupljeno je i oko 300 primedbi na plan za proširenje rudnika Čukaru Peki i Malka Golaja, saopštilo je Udruženje za očuvanje prirode Eko Istok.
Opozicija iz koalicije „Promena u koju verujemo” saopštila je je da je potrebna institucionalna i vaninstitucionalna borba koju će opozicija uz pomoć udruženja i ekoloških organizacija voditi protiv štetnog uticaja rudarenja u blizini Zaječara.
Opozicija je obećavala da će, ako pobedi u Zaječaru, sprečiti širenje rudnika ka tom gradu. DW je prošle godine obišao mesta na kojima se vrše ispitivanja, novinari su razgovarali su sa aktivistima i stručnjacima, kao i sa predstavnicima Ziđina.
„Zaječarci su počeli da se plaše širenja rudnika onda kada su primećene prve bušotine“, rekao je Predrag Nikolić, inženjer iz Zaječara za DW još u leto 2025. „Prvo su primećene sonde na Kraljevici koje služe za geološka ispitivanja nekih magnetnih svojstava zemljišta. To je naravno diglo paniku. A onda je procurio jedan dokument, mislim iz 2022, kojim se daje dozvola za istraživanje na Kraljevici. Zatim smo videli i bušotine, a sve vreme ljudima se ništa ne govori o tome“.“
Tada su se on i pojedini Zaječarci zainteresovali za problem. Nikolić je tada rekao da je njegov saradnik počeo da istražuje satelitske snimke, pa su tako došli do lokacije Malka Golaja, koja je dovoljno daleko od puta prema selu Nikoličevo. Upravo se ova katastarska opština se navodi i u novom Planu.
„Tamo bukvalno možete da radite šta hoćete, a da vas niko ne primeti“, dodao je.
Ipak, ministarka je u objavi na Instagramu negirala da se bilo šta radi, ali je uz slike objavila i tekst u kojem kaže da „rudarstvo istorijski ima veliki značaj za istok Srbije“. Dodala je da je, zahvaljujući rudnicima u Boru, Srbija danas drugi najveći proizvođač bakra u Evropi.
„U rudarskoj industriji na istoku zemlje radi oko 7.000 ljudi, a kroz poreze, naknade i druge prihode država je od njihovog poslovanja prihodovala 1,7 milijarde dolara. Prosečna plata u kompaniji Serbia Zijin Copper iznosi oko 164.000 dinara, što je značajno iznad republičkog proseka i predstavlja sigurnu egzistenciju za hiljade porodica“, dodala je. „Zato je važno da se o budućnosti rudarstva govori odgovorno i na osnovu činjenica, uz istovremenu zaštitu životne sredine, zdravlja ljudi i interesa lokalnih zajednica.
Rekla je još da „plasiranje neistina preko medija i društvenih mreža znači zastrašivanje sopstvenog naroda bez argumenata i činjenica što opozicija i njihovi mediji sistematski čine.“
„Nijedan rudnik ne može da se otvori bez zakonom propisanih odobrenja, uslova, saglasnosti i dozvola“, napisala je još i dodala da „razvoj Srbije ne sme da bude talac širenja neutemeljenih tvrdnji koje nisu potkovane argumentima, već željom da se širi panika i privuče pažnja“.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Da bi dobili 6.000 dinara, građani moraju da budu prijavljeni u Akcionarskom fondu. A ako nisu, procedura nije komplikovana, ali može da napravi redove na šalterima. Kako da proverite svoj status i po potrebi se prijavite. Treba znati da ovo nije državna pomoć koju je režim obezbedio, već novac koji po zakonu sleduje svim građanima iz privatizacija
Svi punoletni građani Srbije trebalo bi da dobiju jednokratnu novčanu pomoć od 6000 dinara u periodu od 22. do 25. septembra. Kako da proverite da li ćete taj novac dobiti automatski, ili morate da se prijavite
Uprkos tome što beskontaktno i elektronsko plaćanje postaju dominantni način kupovine u mnogim evropskim gradovima, količina gotovine u opticaju raste, pokazuju podaci Evropske centralne banke. Strahujući od kriza, sve više ljudi hoće da pri ruci ima gotovinu
Procenjuje se da će ulaganja države od dve milijardi evra u Ekspo privući i privatne investicije u približno istom iznosu – tačnije 1,83 milijarde evra
Isplata jednokratne državne pomoći penzionerima počeće 14. septembra 2026. godine. Iznos pomoći kreće se od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Posebna prijava nije potrebna
Petnaest godina ove vlasti vide se u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
