Manje od dvadeset dana imaju Srbija, Rusija i Amerika da se dogovore oko stanja u Naftnoj industriji Srbije. Jer, 25. februar nije samo rok kada stupaju na snagu američke sankcije prema NIS-u, već i kada bi trebalo da se postavi konkretan plan – kako da se Srbija energetski spasi i NIS nastavi normalno da posluje.
Kada je o sankcijama prema ovoj, većinski ruskoj firmi u Srbiji, govorio Aleksandar Vućić u januaru, on je objavio da Amerika traži da Rusija potpuno izađe iz vlasništva u kompaniji.
Energetski analitičari govorili su za „Vreme“ tada da bi Rusija mogla da pristane da se povuče, ali u slučaju da napravi svojevrstan „džentlmenski dogovor“, kojim bi se sa Srbijom dovorila – izašla bi iz NIS-a, a zatim se i ponovo vratila, kada se bura stiša i sankcije ukinu. Umeđuvremenu, Rusi bi možda tražili i da imaju svog čoveka u NIS-u, kao što imaju Dušana Bajatovića u „Srbijagasu“.
Rusi su, izgleda, mišljenje promenili, nezvanično govore upućeni izvori „Vremena“, pa ponudu, da se potpuno povuku bez bilo kakvih garancija, uopšte ne žele da prihvate.
Krenuli su da zatežu, a na sto su stavili mnoge uslove – samo jedan od njih je da Srbija plati dugove koje NIS ima prema mađarskom Molu i partnerima u Kini za tranasport. Upravo je zato Vlada Srbije, i uputila zahtev Americi za odlaganje sankcija na 90 dana, a ovaj dokument potpisala je i Vlada Mađarske, pod obrazloženjem da se ugrožava energetska stabilnost ovog dela Evrope.
Poruka je, nezvanično saznajemo, potencijalno još i ozbiljnija – ‘nećemo da izađemo, a vi vidite sa Amerikancima šta možete da uradite’. Od lagodnog odnosa prema problemu, po sistemu ‘dogovorićemo se’, okrenuli su se – konfrontaciji.
Šta ako nas sankcije zateknu nespremnim
Miodrag Kapor, stručnjak za energetiku za „Vreme“ kaže da je zahtev za odlaganje sankcija samo „pokušaj kupovine vremena, jer se čini da Rusija ne pristaje na uslove koje američka strana traži“.
„Ako do sankcija dođe, a ne dogodi se prebacivanje vlasništva, Srbija može da dođe u problem na tržištu goriva, jer više od 70 odsto pokriva NIS, a čak i da oni dozvole da drugi snadbevači goriva uđu na njihove pumpe, niko se neće usuditi da svoje gorivo odnese pumpi koja je pod sankcijama“, kaže on. „Zato može da dođe do problema u samim maloprodajama.“
Od sankcija ne zavisi samo snadbevanje stanovništva gorivom, već i privreda. Tako je Petrohemija direktno zavisna od Naftne industrije Srbije, a sa tim i njeno celokupno poslavanje može da padne u vodu.
Može li se umilostiviti Amerika
Čak i da Srbija pokuša da igra na promenu vlasti u Americi i da umilostivi Donalda Trampa i njegovu novu administraciju da odustane od odluke o uvođenju sankcija ili da sačekaju tri meseca, Kapor kaže da je jako teško to i sprovesti.
„Bilo kakva promena bi zahtevala glasanje u američkom Kongresu, gde Trampovi republikanci sada imaju tesnu većinu i ne glasaju svi na znonce“, dodaje on.
Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, koji se dosta bavi finansiranjem javnog sektora u zemlji, kaže za „Vreme“ da izgleda da „Rusija nije spremna da se odrekne NIS-a, ne zbog finansijskog gubitka, već prevashodno političkog“.
„Govorio sam da bi Rusi mogli da pristanu na džentlmenski dogovor, da odu iz NIS-a, pa da se vrate, ali izgleda da ne postoji varijanta koji Amerikanci nisu prozreli i onemogućili je“, govori Savić. „Srbija onda nema izbora – jedino što može da uradi jeste da uvede sankcije Rusiji, a to je jedino što ne može da uradi.“
Kvaka 22: Moramo, a ne možemo
Ova kvaka 22 bi zemlju mogla da dovede i do neprijateljskog preuzimanja NIS-a, misli on, kako bi se zadovoljili zahtevi SAD.
„Prijateljstva postoje među ljudima, ali ne medju državnicima, a ruski interes je jasan“, dodaje.
Da Rusija ne gubi mnogo novca u NIS-u, već političkog uticaja govori i energetski stručnjak Miloš Zdravković, koji za „Vreme“ kaže da je Gasprom tek treća eneregtska kompanija u Rusiji po jačini.
„Mi volimo sebi da dajemo na značaju, a zapravo su količine koje Rusija šalje preko NIS-a minorne u odnosu na milione barela nafte koje prodaje Kini i Indiji“, kaže on. „NIS je najveci punjač državnog budžeta Srbije, ali Rusima je to beznačajno. Sankcije su tako uperene protiv Srbije, a ne Gasproma i Rusije.“
Šta kaže Vučić o NIS, Amerima i Rusima
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će uskoro razgovarati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o sankcijama NIS-u. Rekao je i da ne veruje da će SAD odgovoriti pozitivno na zahev o odlaganju sankcija na 90 dana, koji je kompanija NIS uputila Odeljenju za kontrolu strane imovine (OFAK) američkog Sekretarijata za finansije.
„Dobili smo odgovor od američke ambasade, a od OFAK-a još nismo dobili. Od američke ambasade smo dobili jasan i nedvosmislen odgovor, da ono što su Rusi napisali, što smo i mi podržali i svi drugi, da to neće ići. Ali mi sad čekamo da dobijemo odgovor od OFAK-a, da vidimo šta ćemo dalje“, odgovorio je Vučić na pitanje da li će SAD odgovoriti pozitivno na pismo sa zahtevom koje je poslao NIS, a koje su podržale Srbija i Mađarska.
Na pitanje kada će razgovarati sa Putinom, Vučić je odgovorio da će to biti uskoro, ali da ne može da ga zove dok ne bude znao šta će Amerikanci da kažu. Dodao je i da je generalni direktor Gaspromnjefta Aleksandar Djukov uputio Srbiji pismo, pa će ga Vučić proučiti.
„Pa da vidim šta dalje i kako dalje da odgovaram i šta da radimo. Mi moramo zemlju da sačuvamo, a ne bih želeo da kvarimo dobre odnose sa Rusima. Želim da imamo dobre odnose i sa Amerikancima, i onda ste u nemogućoj poziciji“, rekao je Vučić.
