Šta bi Rusi više zamerili Srbiji - da nacionalizuje ili pogura NIS u stečaj? Pitanje je kako bi taj stečaj i izgledao i na koliko bi dugo ostavio hiljade zaposlenih bez plata
Srbija zapravo ne sme na silu da preuzme NIS od Rusa – ova teorija se provlači u medijima i među poznavaocima odnosa sa ruskim „prijateljima“. U sadašnjoj situaciji, dok su Amerikanci nepokolebljivi po pitanju sankcija ovoj većinski ruskoj firmi, jedina druga opcija koja ostaje Srbiji jeste – stečaj Naftne industrije Srbije.
Ipak, broker Nenad Gujaničić za „Vreme“ tvrdi da se Rusi ne bi radovali ni pribegavanju ovom rešenju.
„Ako neko misli da se država putem stečajnog postupka ne bi zamerila Rusima jer faktički ne preuzima njihove akcije, bojim se da je to pogrešna linija razmišljanja“, tvrdi Gujaničić. „Država bi morala da bira alternativu da kompanija što pre nastavi normalno da radi, a opcija stečaja svakako ne nudi brzinu u rešenju ovog pitanja. Da ne govorimo o brojnim aspektima otežanog funkcionisanja kompanije u stečajnom postupku.“
Još jedna opcija koja se u javnosti pominje jeste i da država pogura NIS u stečaj, a da posle kompaniju, kao propalu firmu, kupi. Te se ovaj scenario ne bi dopao ruskim partnerima, jer bi tržišna vrednost takve firme u stečaju bila višestruko niža.
Naftna industrija Srbija ima više od 13.500 zaposlenih, a Narodna banka Srbije je najavila obustavu poslovanja sa NIS-om. Sa time će se usaglasiti i druge poslovne banke u zemlji. Ukoliko se to dogodi, NIS neće moći da obavlja nikakve novčane transakcije – da isplaćuje plate zaposlenima, namiruje obaveze prema bankama, plaća dobavljače.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da, nakon obustave rada Rafinerije, isti proces sledi i pančevačkoj Petrohemiji, najvećem proizvođaču petrohemijskih proizvoda u Srbiji. Zoran Obradović iz Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ za Dojče vele je rekao da bi to potencijalno bez zarade ostavilo „nekoliko stotina hiljada ljudi koji se oslanjanju na rad Petrohemije“.
„Krajnji proizvod sindikata je čovek, zaposleni, radnik – i mi moramo da vidimo šta će biti s njima. Meni je neverovatno da država nijednom nije pozvala sindikalne centrale na razgovor, jer se tu radi pre svega o ljudima“, naglasio je Obradović.
Stečaj NIS-a bi za građane značio da neće moći da kupuju gorivo na Gaspromovim, odnosno NIS-ovim, a potencijalno ni na Lukoil-ovim pumpama. Jer te pumpe izlaze iz maloprodaje, dok će ostale pumpe raditi. Tako će prestati sa radom oko 30 odsto pumpi u Srbiji.
Dok u Beogradu verovatno neće biti problema sa nabavkom goriva, jer pumpi ima dovoljno, stanovnici manjih mesta sa pumpama NIS-a i Lukoila će morati da se snalaze.
Sa aspekta građana i privrede, najbolje je ono rešenje koje u najkraćem mogućem roku obezbeđuje normalni rad kompanije.
U situaciji gde se otkupom ruskih akcija može momentalno rešiti pitanje normalnog rada kompanije, ekonmski gledano je prosto neshvaljivo uzimati u obzir bilo kakva druga rešenja, smatra Gujaničić. Jer država bi mogla da otkupi ruski paket akcija ili još bolje da organizuje međunarodni tender za prodaju ovog dela vlasništva u NIS-u.
„Time bi se dobila nekakva tržišna cena koja je svakako realnija nego da se radi procena“, govori broker. „Naša država je, računajući sredstva namenjena u budžetu, procenila NIS na oko 2,5 milijardi evra (sto odsto vlasništva), što je negde na liniji realnog vrednovanja. Ipak, mnogo bolje bi bilo kada bi se organizovala transparentna prodaja tog paketa akcija gde bi se ostvarila tržišna cena i samim tim izbio argument da je procena rađena pristrasno.“
Naravno, pod uslovom da Rusi pristanu na prodaju.
Država je raspisala javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa „Vrati se i stvaraj“. To bi trebalo da privuče onih 250.000 ljudi koji su otišli iz zemlje u poslednjih pet godina, a najviše mlade
Dvanaest bugarskih nevladinih organizacija 18. avgusta pismeno je ministarki životne sredine i voda Bugarske tražilo informacije o rudarenju Ziđina u Srbiji. Dan ranije isto je zatražilo 28 rumunskih organizacija. Strahuju od prekograničnog zagađivanja
Lidlova akumulatorska bušilica PARKSIDE ponovo je privukla pažnju svetske javnosti nakon što je, posle Airbusa A380, uspela da pokrene i čuveni London Eye. Poduhvat je izveden u okviru akcije „THE ROTATION“, a organizatori navode da je njime postavljen novi Ginisov svetski rekord
Kukuruza će, uprkos smanjenju prinosa, biti dovoljno za domaće potrebe, pre svega zbog smanjenog broja grla stoke, ali su žege „obrale rod“ soje
Odluku o povećanju minimalne cene rada će doneti Vlada Srbije, jer sindikati nisu prihvatili predlog Vlade, smatrajući da je iznos od 600 evra nedovoljan
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
