Šta bi Rusi više zamerili Srbiji - da nacionalizuje ili pogura NIS u stečaj? Pitanje je kako bi taj stečaj i izgledao i na koliko bi dugo ostavio hiljade zaposlenih bez plata
Srbija zapravo ne sme na silu da preuzme NIS od Rusa – ova teorija se provlači u medijima i među poznavaocima odnosa sa ruskim „prijateljima“. U sadašnjoj situaciji, dok su Amerikanci nepokolebljivi po pitanju sankcija ovoj većinski ruskoj firmi, jedina druga opcija koja ostaje Srbiji jeste – stečaj Naftne industrije Srbije.
Ipak, broker Nenad Gujaničić za „Vreme“ tvrdi da se Rusi ne bi radovali ni pribegavanju ovom rešenju.
„Ako neko misli da se država putem stečajnog postupka ne bi zamerila Rusima jer faktički ne preuzima njihove akcije, bojim se da je to pogrešna linija razmišljanja“, tvrdi Gujaničić. „Država bi morala da bira alternativu da kompanija što pre nastavi normalno da radi, a opcija stečaja svakako ne nudi brzinu u rešenju ovog pitanja. Da ne govorimo o brojnim aspektima otežanog funkcionisanja kompanije u stečajnom postupku.“
Još jedna opcija koja se u javnosti pominje jeste i da država pogura NIS u stečaj, a da posle kompaniju, kao propalu firmu, kupi. Te se ovaj scenario ne bi dopao ruskim partnerima, jer bi tržišna vrednost takve firme u stečaju bila višestruko niža.
Naftna industrija Srbija ima više od 13.500 zaposlenih, a Narodna banka Srbije je najavila obustavu poslovanja sa NIS-om. Sa time će se usaglasiti i druge poslovne banke u zemlji. Ukoliko se to dogodi, NIS neće moći da obavlja nikakve novčane transakcije – da isplaćuje plate zaposlenima, namiruje obaveze prema bankama, plaća dobavljače.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da, nakon obustave rada Rafinerije, isti proces sledi i pančevačkoj Petrohemiji, najvećem proizvođaču petrohemijskih proizvoda u Srbiji. Zoran Obradović iz Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ za Dojče vele je rekao da bi to potencijalno bez zarade ostavilo „nekoliko stotina hiljada ljudi koji se oslanjanju na rad Petrohemije“.
„Krajnji proizvod sindikata je čovek, zaposleni, radnik – i mi moramo da vidimo šta će biti s njima. Meni je neverovatno da država nijednom nije pozvala sindikalne centrale na razgovor, jer se tu radi pre svega o ljudima“, naglasio je Obradović.
Stečaj NIS-a bi za građane značio da neće moći da kupuju gorivo na Gaspromovim, odnosno NIS-ovim, a potencijalno ni na Lukoil-ovim pumpama. Jer te pumpe izlaze iz maloprodaje, dok će ostale pumpe raditi. Tako će prestati sa radom oko 30 odsto pumpi u Srbiji.
Dok u Beogradu verovatno neće biti problema sa nabavkom goriva, jer pumpi ima dovoljno, stanovnici manjih mesta sa pumpama NIS-a i Lukoila će morati da se snalaze.
Sa aspekta građana i privrede, najbolje je ono rešenje koje u najkraćem mogućem roku obezbeđuje normalni rad kompanije.
U situaciji gde se otkupom ruskih akcija može momentalno rešiti pitanje normalnog rada kompanije, ekonmski gledano je prosto neshvaljivo uzimati u obzir bilo kakva druga rešenja, smatra Gujaničić. Jer država bi mogla da otkupi ruski paket akcija ili još bolje da organizuje međunarodni tender za prodaju ovog dela vlasništva u NIS-u.
„Time bi se dobila nekakva tržišna cena koja je svakako realnija nego da se radi procena“, govori broker. „Naša država je, računajući sredstva namenjena u budžetu, procenila NIS na oko 2,5 milijardi evra (sto odsto vlasništva), što je negde na liniji realnog vrednovanja. Ipak, mnogo bolje bi bilo kada bi se organizovala transparentna prodaja tog paketa akcija gde bi se ostvarila tržišna cena i samim tim izbio argument da je procena rađena pristrasno.“
Naravno, pod uslovom da Rusi pristanu na prodaju.
„Danas smo uspešno zatvorili sva otvorena pitanja sa mađarskim MOL-om i postigli kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara („Shareholder Agreement“) između Republike Srbije i MOL-a“, saopštila je na svom Instagram nalogu ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović
Od kako je Viktor Orban izgubio izbore u Mađarskoj, čini se da poslovni odnosi Srbije sa dojučerašnjim bliskim prijateljima „štucaju“ na svim poljima. Je li zaista tako?
Dok se ekonosmki sistem Srbije formalno usklađuje sa evropskim pravilima, gotovo polovina ugovora koje država zaključuje i dalje se realizuje van redovnih procedura javnih nabavki, upozorava Fiskalni savet
Kako je moguće da je dozvoljeni minus, inače najskuplja bankarska usluga, skuplji od nedozvoljenog?
Šta pokazuje analiza Fiskalnog saveta o predlogu budžeta za 2026?
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
